Srbija je prošle godine izvezla 2.701 tonu meda u vrednosti od 13,09 miliona evra, što je za 46 odsto više nego 2019. godine.
Kako pokazuju podaci Privredne komore Srbije, med se najviše izvozio u Italiju, Norvešku i Nemačku.
Istovremeno i uvoz je rastao, za razliku od prethodnih godina, pa je u Srbiju prošle godine stiglo 548 tona meda iz Moldavije, Ukrajine, Grčke i Novog Zelanda.
Potencijali za izvoz srpskog meda i proizvoda od meda su tržišta Poljske, Saudijske Arabije i Južnoafričke Republike, kazao je Igor Kronja iz Centra za informatičku podršku i spoljnotrgovinsku analitiku PKS.
„U prošloj godini Italija je postala dominantno izvozno tržište i sa prvog mesta smenila Norvešku koja je bila glavni uvoznik meda u 2018. i 2017. godini. Od pojedinačnih tržišta najveći rast izvoza zabeležen je na tržište Nemačke, gde se izvoz povećao za 1,77 miliona evra“, rekao je on.
Uz rastuću potražnju potrošača na domaćem tržištu i razvoj svesti o pozitivnim efektima prirodnog meda, očekivano će rasti i potražnja za ovim proizvodom na svetskim tržištima u narednom periodu.
Kako navode u Privrednoj komori Srbije, globalno tržište meda procenjeno je na oko 9,21 milijardu evra u 2020. godini i očekuje se da će rasti 8,2 odsto godišnje.
Naš med je prošle godine najviše sladio potrošače u Poljskoj i Bosni i Hercegovini.
„Primećen je i izvoz na tržište Saudijske Arabije i Južnoafričke Republike, gde su neke naše kompanije već poslale uzorke, te postoje očekivanja da će osvojiti nove klijente i na ovim tržištima“, rekao je Kronja.
U 2021. godini za sve pčelare obezbeđeni su podsticaji u iznosu od 800 dinara po košnici.
Uvozi se i med po ceni od jednog evra
Naša zemlja poznata je po proizvodnji kvalitetnog meda. Većina potrošača snabdeva se od lokalnih pčelara, a oni koji kupuju u marketima često imaju sumnju u kvalitet.
Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) godinama unazad vodi borbu sa proizvođačima lažnog meda, međutim, kako kažu, tržište je ipak slobodno i zbog toga mogu da ukažu, ali ne i da utiču šta će sve naći na rafovima srpskih prodavnica.
“Preko našeg pogona plasiramo med u Italiju, Norvešku, Saudijsku Arabiju. Probali smo sa dva velika trgovinska lanca da ostvarimo saradnju, ali nismo uspeli jer su marže ogromne”, objašnjava za Biznis.rs zamenik predsednika SPOS Radivoje Stojanović.
Kada je reč o uvozu, on navodi da retko koji uvoznik može da parira domaćem medu po kvalitetu i da uvoznici isključivo gledaju zaradu.
“Imamo podatak da je iz Ukrajine uvezen med po ceni od 1,1 evro. Kod nas je otkupna cena 7,61 evra. To izaziva sumnju u kvalitet i da li je uopšte reč o medu ili mešavini slatkih sirupa. To je stvar države i inspekcijskih organa”, ističe Stojanović.
Prema njegovim rečima, domaći med iz njihovog pogona prolazi sve neophodne analize koje se rade u najsavremenijoj laboratoriji u Nemačkoj, dok analizama koje prilažu drugi proizvođači treba da se bave inspekcijski organi.
“Kod nas na Hemijskom fakultetu sertifikuje se laboratorija koja će biti na svetskom nivou. Kada budu dobili sertifikaciju sve neophodne analize radićemo kod njih”, zaključuje naš sagovornik.
