И овог 15. септембра, широм Републике Србије и Републике Српске обележиће се Дан српског јединства, слободе и националне заставе.
Међутим, већини људи је мало познато да се симбол слободарског и борбеног народа, чувена српска тробојка, која постоји већ више векова, мењала кроз историју свог постојања. Па ипак, уз мање измене у редоследу боја и избору грба, ово државно знамење представља верну слику значајне историје Срба.
Премда је у нововековној Србији застава црвено-плаво-бела, у доба Немањића она је имала само две боје – црвену и плаву. Но, ово није једина занимљивост која се тиче српске заставе. Промене у употреби амблема и боја на заставама кроз историју догађале су се као последица промена у државном уређењу. Упркос тим променама, српска застава је остала оличење одважности и народног херојства.
Застава у време Стефана Владислава
Најстарији опис српске заставе потиче из 13. века, а у њему се помиње застава из периода владавине краља Стефана Владислава. Наиме, реч је о застави која се 1281. године чувала у Дубровачкој републици и коју жупан Деса, син краља Владислава, захтева из очеве благајне. Претпоставља се да је застава старија од описа, с обзиром на то да је краљ Владислав владао од 1233. до 1243. а умро после 1264. године.
Застава у време Душановог Царства
Један од стандардних облика владарских застава у средњем веку био је стег (застава), односно прецизније речено: свилена или платнена тканина са симболима племићке-владарске породице (династије) квадратног облика, која је постављена на копље, а у неким случајевима и на копље са конзолом (са горње стране), ради одржавања облика квадратне заставе.
Према сачуваним историјским списима, застава цара Душана изгледала је потпуно другачије. Наиме, на мапи из 1339. године коју је направио Анђелино Дуцерт, налази се најстарији цртеж српске заставе. У питању је Душанова црвено жуто државно обележје: црвени двоглави орао на жутом пољу.
Да су црвена и жута дефинитивно биле боје српске заставе из овог периода потврђује и застава царске коњице која се чува у Хиландару. Ова је застава црвено-жута двобојка троугластог облика.
Застава у време Првог српског устанка
Застава је позната као Устаничка или Застава Вожда Карађорђа. Застава је постојала у Устаничкој Србији од 1804. до 1813. године.
Вожд Карађорђе био је предводник Првог српског устанка који је Србију извео из турског ропства, постављајући темеље нововековне српске државе. Србија је земља која у јеку Француских револуционарних ратова, укинула феудалне односе током Устанка, што ће и кнез Милош Обреновић потврдити Ђурђевдана 1835. године.
Застава у време Сретењског устава
Сретењски устав се с правом сматра рађањем модерне српске уставности. Посебан значај празника је и што је Први српски устанак подигнут на Сретење 1804. године. Ипак, застава која је тада представљала Србију изазвала је бројне контроверзе – не само зато што држава у вазалном односу не би ни смела да је има, већ и због њеног очигледно „француског“ колорита.
У ствари, застава са слике је очигледна „реплика“ француске револуционарне заставе, са распоредом боја (црвена-бела-плава) који одступа од данашње (црвена-плава-бела). Застава Србије је била „франкофона“, као и сам Сретењски устав који је писан под очигледним утицајем француских револуционарних закона.
Грб на овој застави је такође специфичан, а у члану 4 Сретењског устава описан је овако: „Грб народни српски представља крст на црвеном пољу, а међу краковима крста по једно огњило окренуто крсту. Сав грб опасан је зеленим венцем с десне стране од храстова, а са леве од маслинова листа“.
Творац грба, као и устава, био је Димитрије Давидовић. Застава је поделила судбину поменутог устава, који је укинут брзо након доношења, након огромног притиска од стране Русије и Турске.
Застава Кнежевине Србије од 1838. до 1839. године
Ова застава вероватно потиче из 1838. године.
Кнез Милош тада захтева да три боје буду у другачијем распореду, сличнијем руском, па застава постаје црвено-плаво-бела, а мења се и грб.
Та застава је прва на којој је распоред боја као и данас, али постоји и једна разлика – у горњем левом углу биле су четири звездице. Оне су симбол сизеренства султану, кнез Милош је на томе инсистирао као на доказу оданости, али и индивидуалности Србије на политичком плану.
Дакле, српска застава из тог доба треба да посведочи о припадности Срба хришћанској култури, али и да уобличи српски национални идентитет на нови начин, другачије од осталих хришћанских народа у Османском царству.
Врло је интересантан је разлог додавања грба на средину. У том периоду, био је обичај да се застава застава подигне наопако на јарбол као знак опасности. То је вероватно доводило до забуна, јер ако окренемо руску заставу наопако – добијамо српску, и обрнуто.
У то доба коришћена је и црвено-плаво-бела тробојка, без икаквих ознака.
Застава Кнежевине Србије од 1869. до 1872. године
Ова застава која потиче из устава из 1869. године, има оцила без круне и венаца. На црвеном пољу видимо три шестокраке звезде. Оне су симбол отоманског суверенитета над Србијом, као што је био случај и са Молдавском и Влашком заставом.
Застава Краљевине Србије од 1882. до 1918. године
Србија 1882. године постаје краљевина, а Милан Обреновић први нововековни краљ.
Тада је такође промењена застава.
Кнежевски грб са крстом и оцилима замењен је грбом са двоглавим сребрним орлом и златном круном.
Милан Обреновић је владао до 1889. године, када је абдицирао у корист малолетног сина Александра, који ће на власти бити до Мајског преврата 1903. године.
Србија је црвено-плаво-белу тробојку користила све до 1918, када се придружила Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца, касније преименованог у Краљевину Југославију. Као вид симбола у грбу Краљевине СХС, остају четири српска сребрна оцила на црвеном штиту.
Застава у време Другог светског рата од 1941. до 1944. године
У периоду Другог светског рата Србија је користила црвено-плаво-белу тробојку са белим двоглавим орлом у средини, без круне. Та застава се користила све до краја рата када је промењена и убачена звезда петокрака.
Застава СР Србије од 1945. до 1992. године
Свака од шест република Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ, плаво-бело-црвена) имала је сопствену заставу, па тако и Србија (црвено-плаво-белу) – са петокраком.
То је трајало све до 1991. године, када је петокрака уклоњена.
Застава Републике Србије од 1992. до 2004. године
1992. године Србија ће за државно обележје узети традиционалну српску тробојку, овог пута без грба. Та застава ће бити у званичној употреби све до 2004. године.
Застава Републике Србије од 2004. године до данас
Застава без грба била је у употреби до 2004. године када је усвојена застава са двоглавим орлом под круном.
Редизајн грба урађен је 2010. године и та тробојка је и данас званично државно обележје Републике Србије.
U susret Danu srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave
Преузмите андроид апликацију.