Српска православна црква (СПЦ) и верници данас славе Светог Јована Крститеља, празник посвећен светитељу и пророку који је крстио Исуса Христа на реци Јордан и претходно најавио његов долазак крштавајући и окупљајући нове вернике око потоње хришћанске цркве.
Danilo Vuković
Свети Јован се зове Крститељ, јер је, према верском учењу, крстио Исуса Христа, а Претеча зато што је најављивао Христов долазак.
Сабор Светог Јована слави се дан по Богојављењу.
Свети Јован је на иконама представљен са крстастим штапом у левој руци и написом – „Покајте се, јер је близу царство небеско.“
Предање каже да је Свети Јован погубљен по наређењу цара Ирода, а да је његову главу од цара, на наговор мајке, царице Иродијаде, затражила Салома.
Занесен Саломином игром, цар Ирод је наредио да Јован Крститељ буде погубљен одсецањем главе.
Овом догађају посвећен је посебан празник познат као Усековање главе Светог Јована Крститеља.
Данас се десница Светог Јована, коју је народ преносио бежећи пред Турцима, чува у Цетињском манастиру, где је донета 1945. из манастира Острог.
У Острог је руку Светог Јована 1941. године донео краљ Петар Други Карађорђевић, који се са члановима породице сместио у манастиру после шестоаприлског бомбардовања Београда и Србије.
Свети Јован је узор поштења и правдољубља, а код Срба се поштује обичај братимљења „по Богу и Светом Јовану“.
Процењује се да је Свети Јован по броју Срба који га славе као крсну славу на трећем месту, после Светог Николе и Светог арханђела Михаила.
Beogradska filharmonija nakon dve decenije izvela čuvenu Bahovu misu u ha-molu
Преузмите андроид апликацију.
