Pojedine velike sile, naročito Austrougarska i Italija bile su vidno nezadovoljne uspehom Balkanskog saveza u Prvom balkanskom ratu. Austrougarska se maksimalno angažovala u pravcu razbijanja ovog pakta, ali pre svega anuliranja ratnih uspeha Srbije.
Proglašenjem nezavisne Albanije u Valoni, „jabuaka razdora“ je ubačena između saveznika. Austrougarske diplomate su odigrale ključnu ulogu u tom činu iza koga je stala i Italija. Podrška koju su Albanci tada dobili u sticanju svoje nezavisnosti bila je posledica želje ove dve velike države da se spreče izlaz Srbije na Jadransko more. Samim tim dobar deo teritorije koji je prema predratnom srpsko-bugarskom dogovoru trebao pripasti Srbiji ostao je u sastavu Albanije.
Srbija je bila prinuđena da traži kompenzaciju na drugoj strani u Makedoniji što bugarska vlada nikako nije želela da prihvati. U svom insistiranju da natera Srbiju na poštovanje predratnog dogovora, Bugarska je imala punu podršku Austrougarske koja je na taj način perfidno podrivala Balkanski savez. Bugarska je ušla u sukob i sa Grčkom oko Soluna pa je izbijanje velikog konflikta među dojučerašnjim saradnicima postajalo sve izvesnije.
U ovakvim okolnostima Rusija je trebalo da odigra ulogu arbitra između zavađenih bratskih pravoslavnih naroda. Uostalom, očuvanje jedinstva balkanskih država bilo je u vitalnom interesu Rusije. Međutim, vreme je pokazalo da rusko posredovanje nije dalo rezultata. Odnosi između Bugarske sa jedne i Grčke i Srbije sa druge strane, sve više su se zaoštravali.
Napetu situaciju na kraju je prekinula Bugarska. Ohrabrena podrškom zvaničnog Beča, u noći 29. juna njena vojska je napala srpske položaje na reci Bregalnici i grčke položaje prema Solunu. Time je otpočeo Drugi balkanski rat.
Preuzmite android aplikaciju.
