Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Sretenje Gospodnje, praznik veoma poštovan u našem narodu.
Sretenje je praznik koji se odnosi na uspomenu na dan kada je Bogorodica prvi put u hram uvela novorođenog Hrista kako bi ga posvetila Bogu.
Radi se o prvom susretu Boga i čoveka, tačnije prvom susretu novorođenog mesije sa Hramom. Njega je tom prilikom u ruke primio pravedni starac Sveti Simeon, zbog ovog događaja kasnije nazvan Bogonosac.
Sretenje Gospodnje slavi se od samog početka hrišćanstva, uvek četrdeset dana nakon Božića i spada u jedan od dvanaest najvećih praznika, iako je kao svečanost uveden tek u 6. veku u vreme cara Justinijana.
Smatra se da se na današnji dan dolazi do sretanja zime i leta, tj. da zima i mraz konačno popuštaju, te konačno dolazi proleće i lepše vreme.
View this post on Instagram
Prema narodnom verovanju, ako na Sretenje osvane sunčan dan, a medvedi izađu iz jazbine i uplaše se svoje senke, te se vrate na spavanje, zima potrajati još šest nedelja. Međutim, ukoliko je dan oblačan, medvedi neće moći da vide svoju senku, te se neće uplašiti i vratiti u jazbinu što znači da je zima gotova.
Takođe, postoji verovanje da devojke treba da paze kog će muškarca ujutru prvog sresti, jer će im budući mladoženja ličiti na njega.
Za ovaj praznik se, još od davnina, vezuju mnogi običaji i razna verovanja, međutim, molitva je ono što ga čini posebnim.
Danas se pale sveće koje treba da simbolišu svetlost i zaštitu doma od zlih stila. Neki od vernika, čak, odnose nekoliko sveća u crkvu kako bi se osveštale i posle poslužila za paljenje u teškim vremenima i nevoljama.
Verovalo se da će plamen i dim sveće osveštane na ovaj praznik momentalno izlečiti bolesnu osobu!
Preuzmite android aplikaciju.
