У годину јубилеја предузећа, у којој ЈВП “Воде Војводине” прославља 20 година постојања, улази се са готово дупло већим буџетом него лане.
Са 3,8 милијарди за водоснабдевање, одбрану од поплава, борбу од суше, редовна одржавања и регулационо-санационе радове, буџет је порастао на 6,4 милијарди динара. Директор ЈВП “Воде Војводине” Срђан Кружевић не крије задовољство због овог успеха, али подвлачи да је много изазова пред њим и његовим запосленима и да немају луксуз да се опуштају у послу.
„То што нам је припао далеко већи буџет него што га је ЈВП “Воде Војводине” имало до сад, доноси нам исто толико већу одговорност и број обавеза. Ми смо сада добили у руке такву одговорност да ћемо практично нашим делањем и нашом стратегијом утицати на то колико ће количине хране бити произведено у северној покрајини. Сви знамо да се Војводина примарно бави пољопривредом и да имамо количину произведене хране довољно да намири потребе читаве земље. Како бисмо минимализовали штете од суше, у сарадњи са Покрајинском владом донели смо програм за преправљање система који служе за одводњавање у двонаменске системе, да могу и да наводњавају и више од милијарду динара издвојићемо за то“, каже Кружевић, додавши да је систем пољопривреде дуго био запостављен.
Он сматра великим успехом што су се сада и стратешки поставили приоритети са Покрајинском владом и што су усмерени на то да суша не буде више толико болна за пољопривреднике, да поплава не донесе толико негативних последица као пре и што се све већа средства издвајају баш у том смеру.
„Улагањем у пољопривреду, у одржавање каналске мреже и изградњу нове каналске мреже ми ћемо успети у годинама испред нас да решимо проблем воћара и ратара на јужној падини Фрушке горе, снабдевење водом ораница и њива у северном Банату, снабдевање водом и улазак довољне количине воде од Бездана према мелиоративном систему на севернозападнаој страна покрајине, али да успемо да наводњавањем снабдемо и Срем у јужном делу, са довођењем воде из Саве и уз помоћ нове црпне станице великог капацитета“, појаснио је Кружевић.
За годину и по дана, колико је прошло од његовог доласка на чело предузећа, није се повећао само буyет предузећа, већ и усмеравање пажње на заштићена подручја и уређивање приобаља и канала Хидросистема Дунав-Тиса-Дунав.
„Одлуком Скупштине града пролетос смо постали управљачи заштићеног подручја Бегечка јама. У циљу очувања и унапређења заштите животне средине набаљен је електрични аутомобил, чамац са електричном пентом и постављене су три камере које се пуне уз помоћ соларних панела. Камере су повезане са мониторинг центром, тако да наша стручна служба 24 сата посматра дешавања на терену. У плану је и измуљавање Бегечке јаме, прављење нове кућице за чувара заштићеног подручја, постављање јединственог веза за чамце и прављење места за кампере. Циљ нам је да Парк природе Бегечка јама постане омиљено место суграђана за уживање у природи“, наводи Кружевић.
Резерват природе Јегричка, која се простире на чак четири општине, Бачка Паланка, Врбас, темерин и Жабаљ, стављена је још 2005.године под заштиту као значајно природно добро, а на њеном подручју региртовано је 189 врста птица. Јегричка је у пролећној и летњој сезони већ препозната као туристичка атракција, због вожње катамараном и уживања у пририоди.
Прве пријаве против рибокрадица захваљујући мониторнинг центру
Рибочуварска служба предузећа “Воде Војводине” је оправдала сва улагања и донела завидне резултате када је у питању крађа рибе из војвођанских водотокова.
„Захваљући савременој опреми, али и преданости и храбрости људи који раде у тој служби, крађа рибе сведена је на минимум. Велику помоћ у послу пружа и новооформљени Мониторниг центар, који је почео са пробним радом и који је већ у фази тестирања донео прве пријава полиције за рибокрадице, на основу наших снимака са терена“, каже Кружевић.
„Што се тиче каналске мреже и уређења приобаља у плану нам је оживљавање канала у Војводини који су неправедно потпуно заспостављени били претходних година. Један од пројеката јесте пешачка стаза са обе стране канала, између Темеринског и Клисанског моста, што ћемо урадити у сарадњи са Градом Новим Садом, а имамо у плану и стварање услова за транспорт путника каналом на ниову читаве општине Кула. Циљ нам је да каналске мреже искористимо у свом пуном капацитету, Кула ће бити прва општина у Србији која ће са четири привезишта која су повезана и пешачком стазом омогућити транспорт путника бродом између три највећа насеља Кула, Црвенка и Сивац“, најавио је Кружевић.
На питање како реагује на тврдње појединаца да је на чело ЈВП “Воде Војводине” доведен како би “протурио” пројекат уређења приобаља које прати изградња моста у продужетку Булевара Европе у Новом Саду, Кружевић каже како је тај пројекат могао да прође и раније да је био усаглашен са примедбама које је Институт Јарослав Черни дао на студију.
„Оног тренутка када су сви били усаглашени, “Воде Војводине” дале су и своју сагласност и спреман сам сносим сву одговорност за то. Подржавам све инфраструктуралне пројекте који се тичу Новог Сада, а посебно оне за које смо као предузеће везани условима изградње, прилагођавањем, пројектене документације за водне услове. Имао сам ту срећу и част да четири године будем други човек града, уз бившег градоначленика Милоша Вучевића и што сам био уз њега када су утабане трасе за развој овог града јер Нови Сад има потенцијала и треба да буде велеград“, наводи он. Међутим, како каже, не може да се помири са тим што стално шака истих људи покушава да стане на пут развитку и бољитку града.
Воде Војводине у бројкама
У протеклих годину дана:
У акцији пошумљавања засађено је 200.000 садница на 150 хекатара
У акцији порибљавања пуштено је 18.500 кг рибље млађи у реке
Рибочуварска служба спровела је 3.152 акције, запленила 70 километара илегално постављене мреже, 179 разног недозвољеног алата и седам чамаца
У протекле две године:
Измуљено 2.500.000 м3 седимената из каналске мреже
Уклоњено 260.000.000 м2 инвазивне биљне вегетације
Уређено 5.000 км каналске мреже
„У разговору са старијим суграђанима и радницима на градилиштима које обилазим сам не мали број пута чуо како су претходних деценија, кад су се радили велики пројекти као што су Спенс, Мост слободе, који су неопходни да би град имао величину и духовну ширину града, људи били одушевљени тим идејама и учествовали у изградњи на начин да су жене месиле колаче и пите радницима, износиле им кафу и освежење у знак захвалности“.
„А данас имамо шаку људи који се појављују на свим протестним скуповима, који немају тачну идеологију него се буне против свега што мисле да може да створи критичну масу. Тачније, имамо увек истих 30 људи који под паролом заштите животне средине, птица и угрожених врста не дозвољавају граду да се развија у смеру у ком је зацртано. Ту тортуру минорне мањине не могу и не желим да прихватим“, закључује Кружевић у овом разговору, нагласивши да би било поразно за Нови Сад да стагнира и остане паланка.
Vučević i Mojsilović posetili vojnike u Kopnenoj zoni bezbednosti
Преузмите андроид апликацију.
