Bosna i Hercegovina očigledno ima veći geopolitički značaj nego što se to široj javnosti obično čini.
Većina domaćih, regionalnih pa i svetskih stručnjaka za međunarodne odnose slaže sa tezom da na Balkanu postoje dva potencijalna žarišta nekog eventualnog sukoba.
Jedno je južna srpska pokrajina Kosovo i Metohija, a drugo Bosna i Hercegovina.
Osim toga, važnost BiH ogleda se u činjenici da se kroz njenu političku stvarnost prelamaju srpsko – hrvatski odnosi.
Uzmemo li u obzir da su Srbija i Hrvatska dve najznačajnije zemlje na jugoistoku Balkana stvari nam postaju dosta jasnije.
Mir u BiH je ključ stabilnosti jugozapadnog Balkana, jer bi se svaki eventualni sukob u toj državi neizostavno odrazio na čitav region.
Međunarodna zajednica, odnosno velike sile, su to veoma dobro razumele.
Stoga ne treba da nas čudi što je i više od četvrt veka nakon Dejtonskog sporazuma prisustvo stranog faktora u toj zemlji ne samo opstalo, nego se transformisalo u trajnu kategoriju.
Velike sile na ovim prostorima uvek su se borile za prevlast, odmeravale snage i težile da ostvare svoju dominaciju.
Bosna i Hercegovina je za takve „igre velikih“ idealna.
Onaj ko kontroliše BiH ima i fitilj i šibice, a Balkan je na žalost do današnjih dana ostao „bure baruta“ koje nije teško zapaliti.
Stoga ne treba da nas čudi zašto je BiH rastrzana unutrašnjim političkim sukobima, snažnim nacionalnim podelama, zašto je suštinski ne funkcionalna, jer upravo takva ona je idealna za one koji bi da kontrolišu region.
Institucija Visokog predstavnika za BiH je ogledalo takve realnosti.
Bilo ko da dođe na tu poziciju dobija gotovo nestvarna ovlašćenja.
Daje mu se čak i ta mogućnost da može smenjivati izabrane predstavnike naroda u BiH, bilo da se radi o lokalnim vršiocima vlasti ili ministrima, premijerima i predsednicima, bilo entitetskog, bilo državnog nivoa.
Suštinski, kada sve to sagledaamo shvatamo da su potpuno u pravu svi koji tvrde da Visoki predstavnik ima nadležnosti nekadašnjih kolonijalnih guvernera velikih svetskih imperija u XIX ili prvoj polovini XX veka.
Dolaskom novog Visokog predstavnika u BiH, nemačkog političara Kristijana Šmita, međunarodna zajednica je ponovo poslala jasnu poruku svetskoj i regionalnoj javnosti.
Bosna i Hercegovina, uprkos četvrt vekovnom tutorstvu, nije sazrela kao država i nije sposobna da funkcioniše samostalno.
Odnosno, otvoreno rečeno, bez uvijanja i fraza političke korektnosti, „Zapad“ od svog mehanizma uticaja u BiH ne odustaje.
Zato kako vreme prolazi, postaje sve jasnije da uzrok nestabilnosti BiH ne leži samo u nesposobnosti „malih primitivnih balkanskih naroda“ da pronađu Modus vivendi svog bivstvovanja na zajedničkoj teritoriji, već i u jasnoj želji tih „velikih civilizovanih zapadnih mentora“ da svoj uticaja na tom prostoru trajno očuvaju.
Posebno je ta potreba naglašena danas, kada smo svedoci velike globalne preraspodele moći, a koja se neminovno reflektuje i na region u kom živimo.
Jačanje ruskog i kineskog uticaja zabrinjava „Zapad“
Sledstveno tome niko nije spreman da se odrekne poluga moći koje već drži u rukama, a Visoki predstavnik spada upravo u takva politička oruđa.
Zapadne sile će vremenom sve agresivnije suzbijati uticaj svojih ključnih političkih oponenata na globalnom nivou i to na svim svetskim meridijanima, pa samim tim i na Balkanu.
Pošto smo već naglasili da BiH predstavlja jedan od ključeva stabilnosti i kontrole našeg regiona NATO će taj adut svakako iskoristiti.
Odnosno, možemo očekivati da će Visoki predstavnik pojačati pritisak na Republiku Srpsku, da prihvati proces unitarizacije BiH pod parolom obezbeđivanja njene funkcionalnosti.
Međutim, NATO tom „strelom“ ne gađa Republiku Srpsku, već gađa Srbiju.
Pošto Beograd ne može biti ravnodušan na sudbinu svojih prekodrinskih sunarodnika, moraće se aktivno uključiti u proces rešavanja krize u BiH.
Zapadne sile će to pokušati da iskoriste kao sredstvo pritiska na Srbiju ili jednostavno rečeno, nudiće kooperativniji stav prema RS ukoliko se zvanični Beograd ogradi od Kine i Rusije.
Očigledno je da će, u ovom slučaju, BiH biti moneta za potkusurivanje, ali veoma visoke vrednosti, bar što se Srbije tiče.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca, možete pročitati ovde.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Preuzmite android aplikaciju
