Kada je Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, voljom svojih građana, odlučilo da napusti Evropsku uniju, svetska politička scena doživela je potres epskih razmera. Treba naglasiti da istraživači javnog mnjenja nisu davali značajne šanse onim političkim činiocima u Ujedinjenom Kraljevstvu, koji su se zalagali za Bregzit. Isto tako, najvažnije političke partije u Britaniji, sa više ili manje entuzijazma, podržavale su ostanak njihove zemlje u evropskoj porodici naroda. Stoga ni ne treba da nas čudi zašto je odluka Britanaca da, ipak, napuste EU toliko iznenadila svetsku javnost. Međutim, ubrzo nakon zaprepašćenja, postavilo se pitanje, kuda dalje? Šta će biti nova politička agenda Ujedinjenog Kraljevstva i koju će poziciju ta zemlja zauzeti u globalnoj političkoj areni?
Nakon Bregzita Britanija mora pokazati da neće biti marginalizovana na međunarodnom geopolitičkom „bojištu“. Ujedinjeno Kraljevstvo ima dugu tradicija igranja uloge globalne sile na koju su britanske političke elite veoma ponosne.
Sa posebnim strahopoštovanjem Britanci neretko podsećaju da se iz Londona vekovima upravljalo Imperijom u kojoj sunce nikad nije zalazilo, odnosno, carstvom koja se prostiralo na svim kontinentima i koje je gospodarilo svetskim morima.
Međutim, u odnosu na situaciju od pre osamdeset i više godina, kada je Britanija još uvek bila jedna od najmoćnijih globalnih sila, konstalacija snaga u međunarodnim odnosima značajno se izmenila.
Velike sile, koje trenutno pretenduju na vodeću ulogu u svetskoj politici, uz još uvek najmoćnije SAD, pre svih su Kina i Indija. Sve tri pomenute države imaju nešto zajedničko. Poseduju ogromnu državnu teritoriju i brojnu populaciju.
Veličina zemlje, tim silama daje ključne geostrateške i ekonomsko – resursne prednosti, a broj stanovnika omogućava im ekonomske, intelektualne i vojne potencijale neslućenih razmera. Pitanje, koje se u svetlu pomenutih činjenica logično nameće glasi: gde je tu Velika Britanija sa svojih tek oko 63 miliona stanovnika i nešto više od skromnih 243 hiljade kilometara kvadratnih površine. Odgovor je i više nego jasan.
Ujedinjeno kraljevstvo je miljama udaljeno od toga da ponovo uđe u krug najvažnijih globalnih igrača.
Premijer Boris Džonson je dosta pompezno najavio svoj plan Globalna Britanija, čija suština se svodi na veliki povratak Gordog Albiona na svetsku političku scenu. Suština Džonsonovog projekta ogleda se u jačanju britanskih vojnih potencijala, pa čak i nuklearnih.
Na prvom mestu britanski premijer misli na razvoj pomorskih kapaciteta, civilnih i vojnih, uz neophodno snaženje ekonomsko – trgovačkih potencijala. Međutim, očigledno je da su želje Džonsona u koliziji sa i više nego skromnim mogućnostima njegove zemlje.
Samim tim, Britancima je neophodna snažna američka zaleđina kako bi ojačali svoje kapacitete i kako bi ponovo igrali značajniju ulogu na svetskim morima. Formiranjem AUKUS-a, vojnog pakta SAD-a, Australije i Britanije, zvanični London je dobio tu još od Bregzita traženu političku ulogu na globalnom planu.
Ujedinjeno Kraljevstvo će slediti SAD na putu vojnog, političkog i ekonomskog suzbijanja narastajuće moći Kine i to na svim svetskim meridijanima, a posebno na Tihom i Indijskom okeanu, kao i u Južnom kineskom moru. Takođe, ulaskom u pomenuti vojni savez Britanija je obezbedila i značajan ekonomski aranžman, kroz učešće u projektu izgradnje nuklearnih podmornica za Australiju, čime će ojačati svoje ekonomske i vojne kapacitete.
Naravno da iz svega pomenutog možemo zaključiti da je san o velikom povratku Britanije u globalnu političku arenu, kao jednog od ključnih činilaca, običan apsurd. Sveukupni potencijali te zemlje joj ne daju nikakvu drugu mogućnost nego da bude tek regionalna sila koja će asistirati SAD-u, zemlji koja je istinski veliki igrač u međunarodnim odnosima.
Britanija je nekad bila najmoćnija država sveta, ali je vreme pregazilo.
Budućnost pripada onim silama koja ispune ključne preduslove da bi ušli u trku za globalnu dominaciju. Svakako da se tu misli na već pomenutu brojnu populaciju i veliku državnu teritoriju. Jedna Rusija sa najvećim prostranstvom na svetu, neprocenjivim resursima i strahovitom nuklearnom moći, zbog relativno malog broja stanovnika, u odnosu na druge najmoćnije globalne igrače, postaje upitna kao velika sila.
Samim tim, ukoliko se o Rusiji sve više razmišlja na taj način, može li Britanija uopšte ući u razmatranje kao deo zajednice ključnih globalnih igrača? Odgovor je i više nego jasan i ne treba ga posebno apostrofirati.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde
Preuzmite android aplikaciju.
