Talibanski blickrig, tokom koga je izvršeno preuzimanje Avganistana i njegove prestonice Kabula, zaprepastio je svetsku javnost.
Borci u narodnim odelima, mahom naoružani samo kalašnjikovima, ekspresno su porazili brojniju avganistansku armiju i uspostavili kontrolu nad najvećim delom zemlje.
Još spektakularnije zvuči činjenica da su isti ti Talibani, u gotovo dvodecenijskom sukobu sa SAD-om, uspeli ne samo da opstanu, nego i da trijumfuju nad najmoćnijom vojnom silom sveta.
Ko je taj lider talibana kome pripada slava velikog pobednika
U seriji događaja iz Avganistana, koji su prethodnih dana okupirali svetsku javnost, provlačilo se jedno od ključnih pitanja, ko je taj lider talibana kome pripada slava velikog pobednika.
Međutim, tu pre svega treba naglasiti da su talibani veoma heterogena grupa, posebno na nižim nivoima organizacije.
Sadašnji talibanski vođa, inače treći u nizu lider Islamskog Emirata Avganistan, Mavlavi Hibatulah Akundžada nosi titulu Emir al muminen (zapovednik vernih).
Talibani su proglasili stvaranje Islamskog emirata Avganistan.
Inače, Akundžada je u Avganistanu poznatiji kao verski lider nego kao ratni komandant.
Na vodeću poziciju u talibanskom pokretu došao je nakon ubistva Aktara Mansura 2016. godine, u atentatu izvršenom dronom od strane američkih bezbednosnih snaga.
Malo se zna o privatnom životu Hibatulaha Akundžade
Rođen je 1961. godine u avganistanskoj provinciji Kandahar.
Pripadnik je Paštuna, najbrojnije etničke grupe u Avganistanu, oko 42% od ukupnog broja stanovnika, koji mahom naseljavaju južni deo zemlje.
Ključnu ulogu u Akundžadinom obrazovanju odigrao je njegov otac, inače veroučitelj i lokalni imam.
Nakon sovjetske invazije 1980. godine sa ostalim članovima porodice preselio se u Pakistan.
Ratovao je protiv sovjetskih okupacionih trupa u svojoj domovini.
Talibanima je pristupio 1994. godine i od tada je njegov uspon u hijerarhiji njihove organizacije konstantan.
Talibani su ga postavili za čelnog čoveka u borbi protiv kriminala u tada tek zauzetoj avganistanskoj provinciji Farah.
Nakon ulaska njegovih saboraca u Kabul postao je deo Odeljenja za promociju vrlina i sprečavanja poroka, da bi potom prešao u Kandahar i upravljao medresom koju je pohađalo gotovo 100.000 učenika.
Nakon američkog napada na Avganistan, Akundžada je postao šef Saveta verskih naučnika, a potom i poglavar šerijatskih sudova.
Vremenom je stekao reputaciju verskog vođe čija reč je imala posebnu težinu
Rešavao je najvažnije sporove među talibanima, a posebno one sa religijskom pozadinom.
Stečeni ugled omogućio mu je da postane savetnik tada neprikosnovenog talibanskog vođe mule Muhameda Omara.
Vršio je dužnost zamenika i kod drugog talibanskog vođe, mule Aktara Mansura, koji ga je u svom testamentu imenovao za naslednika.
Nakon Mansurove smrti otvorilo se pitanje novog lidera Talibana.
Iako su Muhamed Jakub, sin mule Omara, i Siradžudin Hakani, šef moćne Hakani mreže, uživali glas velikih boraca, izbor je pao na Akundžadu.
Nesporan ugled, koji je stekao kako u narodu tako i u talibanskim strukturama, bio je presudan za njegov dolazak na čelo talibana.
U tom trenutku on je predstavljao nekog ko može biti pomiritelj i ujedinitelj svih struja u talibanskom pokretu.
Ispostavilo se da je ta procena bila ispravna
Pod vođstvom Hibatualaha Akundžade talibanski borci su avgusta 2021. godine ostvarili istorijsku pobedu.
Nakon pet godina njegovog liderstva, ponovo su uspeli da uspostave vlast u Avganistanu.
Svako ko prati današnje ponašanje talibanskih vođa i upoređuje ga sa delovanjem od pre četvrt veka i te kako će primetiti značajne promene.
Strane snage u Avganistanu nisu tražile da produže rok koji su odredile za napuštanje zemlje.
Talibani pokazuju dosta takta u komunikaciji sa stranim medijima i veoma visok stepen političke korektnosti u javnim nastupima.
Svakako da je to posledica odmerenosti, mudrosti i iskustva, a nije teško pretpostaviti da je značajan doprinos tome dao i Akundžada.
Zato možemo zaključiti da je Avganistan za lidera dobio čoveka koji će, kada je to neophodno, umeti da obuzda talibanski ekstremizam
Međutim, to nikako ne sme da nas zavara.
Akundžada je strastveni sledbenik radikalnog islama.
Upravo zato, možemo očekivati da će forma talibanskog režima ovaj put biti drugačija, ali će njegova suština svakako ostati ista.
Tačnije, malo toga će se promeniti u odnosu na poslednju deceniju prošlog veka, kada su talibani prvi put preuzeli vlast u Avganistanu.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde.
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Preuzmite androidaplikaciju.
