Црна Гора је коначно добила нову владу. Премијер Дритан Абазовић саставио је кабинет од осамнаест министара, четири потпредседника који су уједно и ресорни министри, плус два министра без портфеља.
Поред ДПС-а који је гласао за владу, али није њен део, подржали су је посланици УРЕ, СНП-а, СДП-а и мањинских партија у Црној Гори. Суштински, ту мањинску владу директно ће подржавати само шеснаест посланика. Највише мандата у владајућој већини има СНП и то пет, док је УРА друга по снази са четири места у црногорском парламенту.
Када сагледамо структуру владе уочићемо да се премијер ослања на четири политичке групације од којих је свака заступљена у влади са по једним потпредседником. Лидер СНП-а Владимир Јоковић поред потпредседничког места задуженог за економски систем добио је и Министарство пољопривреде. За Јоковића је посебно важно што ће његова партија у новој влади контролисати све токове новца преко Министарства финансија, као и најбројније системе у државној управи, просвету и здравство.
Потпредседник владе, задужен за политички систем и унутрашњу политику, биће истакнути првак СДП-а Рашко Коњевић.
Под његовом директном контролом биће и Министарство одбране, док ће његов партијски колега Ранко Кривокапић водити Министарство иностраних послова. Наиме, Кривокапић је дуго био један од најистакнутијих првака СДП-а, чак и шеф партије, да би се после смене са места председника скупштине 2016. године повукао из политичког живота. Очигледно да ће Кривокапић и Коњевић покушати да искористе учешће у власти како би ојачали своје позиције у СДП-у, али и црногорској јавности. Посебно у односу на председницу заједничке им партије Драгињу Вуксановић-Станковић, која је у претходних годину дана постала најпопуларнија личност на том процрногорском политичком спектру.
Потпредседничко место у влади са задужењем да се бави регионалним развојем, уз ресор капиталних инвестиција, добио је лидер Бошњачке странке Ервин Ибрахимовић.
Иначе, у влади су ресоре задужили и представници албанских мањинских странака, док је једно од два министарства без портфеља добио Адријан Вуксановић, лидер Хрватске грађанске иницијативе (ХГИ). Треба нагласити да ова група мањинских посланика има посебну важност за Дритана Абазовића. У реализацији његове сратегије јачања УРЕ на рачун ДПС-а управо би они требали да одиграју значајну улогу.
Четврта потпредседница и министарка европских послова је Јована Маровић из Грађанског покрета УРА. Очигледно је Абазовићу процес евроинтеграција веома важан, па је својој партијској колегиници уз поменути ресор дао и потпредседничко место. Мада, није на одмет нагласити да је Абазовићу свакако значајнији добијени ресор унутрашњих послова, који ће му омогућити да и даље има пресудан утицај у безбедносном апарату земље.
Сагледамо ли костур владе уочавамо да је Абазовић остварио свој наум.
Окупио је око себе све мањинске странке, па чак и ванпарламентарну ХГИ. Тиме је започео процес извлачења традиционалних савезника ДПС-а из окриља Мила Ђукановића и њихово чвршће повезивање са УРА.
Делује да ће Абазовић, преко Коњевића и Кривокапића, тежити да привуче себи и СДП. Тиме ће индиректно покушати да кадрира у тој партији сузбијајући утицај њене председнице Драгиње Вуксановић-Станкови. Такође, њиховим увлачењем у владу Абазовић жели да спречи одлив свих оних бирача који временом буду напуштали ДПС ка СДП-у. Наиме, нови црногорски премијер је свестан тога да је СДП којим случајем остао у опозицији многи бивши гласачи ДПС-а природно би гравитирали ономе ко им је идеолошки близак, а за разлику од УРЕ није у структурама власти. Тачније, не сносе одговорност за тешко стање у земљи. У овом случају таква солуција је избегнута. Пред грађанима Црне Горе УРА и СДП заједнички ће делити одговорност за успехе и неуспехе владе.
Одлука Драгиња Вуксановић-Станковић да лично не буде део нове владе говори нам да ће она, преко страначких колега на министарским позицијама, покушати да обезбеди одређене бенефите за своју партију.
Међутим, истовремено је дала себи могућност да се по потреби огради од појединих одлука те исте владе. На тај начин лидерка СДП-а покушава да очува раст популарности у кругу црногорских национално опредељених бирача, који не би благонаклоно гледали на њен директан ангажман у Абазовићевој влади.
Очигледно је да рат за бивше гласаче ДПС-а већ увелико траје. Ко ће у тој борби бити успешнији, Абазовић или Вуксановић-Станковић, показаће време. Како сад ствари стоје делује да лидер УРЕ има боље карте у рукама.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
