Izjava zamenika poljskog premijera i lidera vladajuće partije Pravo i pravda Jaroslava Kačinjskog, da nemačka pokušava Evropsku uniju pretvoriti u „Četvrti rajh“ privukla je posebnu pažnju javnosti.
Svakako da Kačinjski to nije izrekao nimalo slučajno. Svaka aluzija na bilo kakav nemački rajh u startu ima negativan prizvuk. Pominjanjem tog pojma insinuira se namera Nemačke da uspostavi hegemoniju u Evropi, čemu su sva tri rajha i težila.
Međutim, ima još nešto u toj izjavi što nikako ne možemo zanemarti. Kačinjski time pravi indirektnu vezu između ciljeva današnje nemačke elite sa Hitlerovom nacističkom Nemačkom, odnosno sa Trećim rajhom.
Od kraja Drugog svetskog rata i nakon sprovedene denacifikacije u nemačkom društvu, postoji jedan poseban senzibilitet u tamošnjoj javnosti prema ovoj tematici.
Osećaj krivice zbog monstruoznih zločina iz prošlosti, jeste nešto što je postalo sastavni deo života nemačkog građanskog društva, pa samim tim i političke kulture. Negiranje i relativizacija nacističkih zločina za Nemce je neprihvatljivo. A svako ko bi krenuo tim putem trajno bi bio ostrakovan iz javnog života te moćne evropske države.
Upravo zato, svako vraćanje na temu Drugog svetskog rata, u sadašnjem političkom diskursu, može se doživeti kao svojevrstan pritisak na zvanični Berlin. Desničarska vlada Mateuša Moravjeckog u Varšavi, kao i Orbanova vlada u Budimpešti, već duže vreme nalaze se pod snažnim pritiskom briselske administracije.
Inače i jedni i drugi zbog navodnog nepoštovanja evropskih vrednosti i standarda. Ključni oslonac vlastima u Briselu, u pokušaju disciplinovanja neposlušnih evropskih desničarskih lidera, bila je vlada u Berlinu. Međutim, nakon formiranja nove nemačke vlade, koju čine socijaldemokrate, liberali i Zeleni, za očekivati je da se pritisak dodatno pojača.
Doduše, treba naglasiti da je pozadina ove izjave Kačinjskog, kao i konstantnih trzavica u odnosu Varšave i Budimpešte sa Briselom, mnogo dublja od pitanja poštovanja evropskih normi i vrednosti.
Pomenuti sukob zadire u samu srž budućnosti EU. Odnosno, u ono ključno pitanje, a to je: hoće li EU ostati ekonomski povezana zajednica zemalja ili će se krenuti ka federalizaciji?
Jasno je da se suverenističke vlade u Poljskoj i Mađarskoj teško mogu sporazumeti sa zagovornicima federalizacije, a čije su vatrene pristalice Zeleni u Nemačkoj. Na žalost Moravjeckog i Orbana, upravo će Zeleni biti izuzetno uticajni u vladi novog nemačkog kancelara Olafa Šolca.
Izjavu Kačinjskog o „Četvrtom rajhu“ zato moramo posmatrati u širem kontekstu.
Svestan je potpredsednik poljske vlade odakle dolazi najsnažniji pritisak na njega i njegove koalicione partnere i nije spreman da se povlači. Naprotiv, ovakvom izjavom on napada.
Otvoreno aludira na tu tešku i bolnu prošlost nemačke države, duboko svestan kakav će to odjek imati u tamošnjoj javnosti. Osećaj krivice zbog greha predaka je nešto što će prirodno terati nemačku političku elitu na opreznije nastupanje, a Kačinjski se nada da će na taj način i uticati na slabljenje tog pritiska iz Berlina.
Takođe, ovakvom izjavom Kačinjski igra i na sentiment svojih sunarodnika.
Poljaci nisu zaboravili Nemačku okupaciju tokom Drugog svetskog rata, kao ni nacističke zločine nad njihovim precima.
Nisu zaboravili ni podele Poljske kojih je kroz istoriju bilo tri i u kojima je Berlin uvek učestvovao. Na ovaj način Kačinjski u sopstvenoj javnosti širi strah od nemačkog ekspanzionizma, duboko svestan da je to dobar način da iza sebe objedini što širi politički front. I to ni manje ni više nego na temi otpora istorijskom zavojevaču.
U svakom slučaju, možemo zaključiti da Kačinjskom takva retorika ide u prilog, kako na unutrašnjem tako i na spoljnopolitičkom planu. Zato se nije ni libio da je plasira u medije.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde:
Preuzmite android aplikaciju.
