Rat u Ukrajini, bacio je u drugi plan sva druga spoljnopolitička pitanja na globalnom nivou, ali u njegovoj senci ostala su i mnoga važna regionalna dešavanja.
Na primer, Crna Gora se suočava sa permanentnom političkom i institucionalnom krizom koja bi nesumnjivo imala mnogo veću pažnju javnosti da medijski prostor nije preokupiran slikama iz Ukrajine.
Pozadinu konstantnih unutrašnjih previranja u Crnoj Gori lako možemo pronaći u pokušaju Mila Đukanovića i njegovog DPS-a, da nakon gubitka avgustovskih izbora 2020. godine, spreče novu većinu u nameri da se obračuna sa njihovim koruptivnim nasleđem. Za Đukanovića i njegove partijske saborce to nije samo pitanje njihove političke budućnosti, već lične slobode, koja bi bila veoma upitna ukoliko bi se pred zakonom dokazivala njihova eventualna odgovornost za brojne kriminalne i korupcionaške afere.
Naredna godina bi mogla biti i godina raspleta kada govorimo o situaciji u toj zemlji. Naime, održaće se redovni predsednički izbori, uz koje bi se veoma lako mogli organizovati i parlamentarni. Upravo na tim predsedničkim izborima Đukanović će grčevito braniti tu poslednju formalnu polugu vlasti, za koju se drži ne samo on, nego i njegova partija. Poraz bi definitivno zapečatio njegovu političku sudbinu, a samim tim, put ka demontaži njegovog koruptivnog sistema bio bi potpuno otvoren.
Pored Crne Gore zemlja koja se suočava sa političkom krizom, i to konstantnom, jeste i BiH.
Jedino što deluje da za BiH ova godina neće biti godina raspleta. Odnosno, razrešenje krize u ovoj zemlji se ni ne nazire. Naime, nakon oktobarskih izbora očekivao se pojačan pritisak međunarodne zajednice na sve tri strane, srpsku, hrvatsku i bošnjačku, kako bi se našlo kompromisno rešenje oko unutrašnjeg uređenja zemlje. Međutim, to se još uvek nije desilo, a nema ni najave neke pojačane diplomatske aktivnosti po ovom pitanju.
Doduše, ne treba zanemariti ni to da u fokusi američkih i evropskih zvaničnika, kada govorimo o našem regionu, nije BiH, već Kosovo i Metohija. Putinova izjava u kojoj je kosovski presedan iskoristio kao opravdanje za secesionističke procese u Ukrajini vratila je južnu srpsku pokrajinu u fokus zapadnih političkih struktura. Sa druge strane, agresivna politika Aljbina Kurtija dovela je situaciju u južnoj srpskoj pokrajini na ivicu oružanog obračuna, tako da je pitanje Kosmeta za politički Zapad postalo akutno.
Upravo zato, možemo očekivati da će u ovoj 2023. godini pod lupom ponovo biti Kosmet.
Za razliku od Crne Gore gde se može očekivati razrešenje krize u tekućoj godini ili BiH gde je to malo verovatno, za KiM je veoma teško dati bilo kakvu procenu. Pritisak Zapada biće svakako jak da se to pitanje okonča i Putinu izbije argument o presedanu, međutim, biće i snažnih otpora pravljenju bilo kakvog kompromisa.
Kurti će pre ići na vanredne izbore nego što će prihvatiti Zajednicu srpskih opština, a Beograd bez ispunjenja te najvažnije odredbe Briselskog sporazuma neće prihvatiti nikakvo produbljivanje daljih razgovora sa prištinskom administracijom. Samim tim, ukoliko Zapad pritisne Kurtija da prihvati ZSO, neminovni su vanredni izbori u južnoj srpskoj pokrajini i odlaganje pregovora za najranije kraj tekuće godine.
Međutim, postoji opcija da SAD i EU kreiraju neki novi „konačni sporazum“ u koji bi uključili i ZSO, što bi loptu prebacilo u dvorištu Beograda.
U tom slučaju sve će zavisiti od usklađenosti jedne takve ponude sa srpskim vitalnim nacionalnim interesima. Ukoliko taj predlog Zapada bude prelazio „crvene linije“ Beograda, što je sasvim očekivan scenario, onda će svakako biti odbačena. U tom slučaju ZSO i povratak Srba u institucije ponovo će biti ključne teme, a samim tim i izbori na Kosmetu postaće najrealnija opcija. Povratak Srba u institucije i realizacija ZSO međusobno su uslovljeni, a ni jedno ni drugo nije moguće sprovesti dok je na vlasti u Prištini Kurtijeva politička opcija.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde:
Preuzmite android aplikaciju.