Kada su 1881. godine Kneževina Srbija i SAD uspostavile diplomatske odnose, ekonomske i političke veze između dve države bile su minimalne. Političke interakcije gotovo da nije ni postojala, a ekonomska saradnja svodila se na zanemarljivu, razmenu dobara.
Ipak, Srbija je tri godine ranije 1878. godine na Berlinskom kongresu stekla punu nezavisnost i kao međunarodno priznata kneževina težila je uspostavljanju diplomatskih odnosa sa svim drugim suverenim državama. Samim tim, ekonomski moćne SAD, bile su nezaobilazna stanica u tom procesu izlaska Srbije na globalnu političku scenu.
Narednih 140 godina ti odnosi bili su veoma turbulentni. Kretali su se od bliskih, savezničkih veza tokom svetskih ratova, a naročito Prvog svetskog rata kada se srpska zastava zaviorila ispred Bele kuće, pa do potpuno druge krajnosti kada su SAD I SR Jugoslavija, devedesetih godina prošlog veka, ušli u direktan ratni sukob.
Danas, za diplomatske odnose dve zemlje možemo reći da su opterećeni balastom događaja iz bliže prošlosti, ali i neslaganjem oko za Srbiju ključnih političkih pitanja.
Naravno, tu se misli na status južne srpske pokrajine Kosova i Metohije, kao i pitanja unutrašnjeg uređenja Bosne i Hercegovine.
Srbija i SAD oko ove dve najvažnija regionalne teme imaju dijametralno suprotne stavove. SAD su kreatori projekta „nezavisnog Kosova“ i zagovornici unitarizacije BiH, dok za Srbiju ni jedno od pomenutih rešenja nije prihvatljivo. Zato, slobodno možemo zaključiti da su odnosi dve zemlje blago rečeno komplikovani i da vreme velikih izazova još uvek nije stvar prošlosti. Odnosno, period iskušenja tek sledi, čim ova dva ključna regionalna pitanja budu aktuelizovana.
Međutim, ne treba unapred odustati od saradnje sa SAD. Ipak je to i dalje najmoćnija zemlja sveta sa dominantnim uticajem u našem regionu. Srbija je suviše mala da bi vodila „večni rat“ sa jednom takvom globalnom silom. Pružanje ruke partnerstva, kroz predlaganje projekata korisnih i prihvatljivih za obe strane, zato i predstavlja najbolju i jedinu opciju za srpsku politiku.
Da, činjenica je da se oko Kosmeta i BiH ne slažemo, ali oko Otvorenog Balkana možemo naći zajednički jezik.
Bivša američka administracija, u vreme Donalda Trampa, prihvatila je da bude neka vrsta pokrovitelja tog regionalnog projekta. Na taj način, istovremeno je uspostavljena dobra osnova za buduće partnerstvo i izbegnuta „zamka“ da se odnosi SAD i Srbije isključivo posmatraju kroz prizmu neslaganja oko pitanja Kosmeta i BiH. Veliki iskorak je time učinjen, jer su udareni snažni temelji za građenje novih odnosa u narednom periodu.
Međutim, kako bi bili optimističniji u pogledu pozitivnog razvoja odnosa između dve države, nedostaje nam još nešto, a to je iskorak i sa američke strane. Tačnije, uvažavanje činjenice da i Srbija ima svoje legitimne nacionalne interese i da ih SAD trebaju uzeti u obzir kada kreiraju svoju politiku na Zapadnom Balkanu. Srbi su najbrojniji narod u regionu i bez njihovog učešća gorući balkanski konflikti se ne mogu trajno rešiti.
Čini se da je bivša američka administracija to odlično razumela, zbog čega su i ostvarili određene uspehe u svojoj balkanskoj politici.
Iako Tramp i Ričard Grenel nisu imali dovoljno vremena da sve svoje planove realizuju, novim vlastodršcima u Vašingtonu pokazali su put kojim se treba ići. Naravno, ukoliko je postizanju nekog trajnog rešenja za Zapadni Balkan cilj kome sadašnja američka administracija teži.
Pitanje je samo koliko su predstavnici novih vlasti u Vašingtonu spremni da se prilagođavaju. U našoj javnosti je mnogo puta je ponovljena činjenica da će SAD na Balkanu, u narednom periodu, predstavljati stari kadrovi, dobro nam poznati još iz vremena raspada Jugoslavije. Isti oni koji su kreirali tu „crnu sliku“ o Srbima kao izvoru svih nesreća u regionu. Samim tim, naglašava se da je teško očekivati od takvih ljudi da prave radikalne zaokrete u svojim stavovima.
Međutim, isto tako je činjenica da SAD krasi pragmatizam u diplomatiji i da bi to mogao biti „tračak nade“ za poboljšanje srpsko – američkih odnosa. Ukoliko nova američka administracija pokaže bar malo te pragmatičnosti, situacija se može značajno popraviti. U svakom slučaju naš zadatak je da ne „zatvaramo vrata“, već kao i do sada da podstičemo saradnju. Time svakako ništa ne gubimo, a uzevši u obzir trenutne okolnosti, bilo kakav uspeh na tom planu predstavlja čistu dobit za srpske interese.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde:
Preuzmite android aplikaciju.
