I pre izbijanja rata u Ukrajini, premijera privremenih institucija u južnoj srpskoj pokrajini Aljbin Kurti je pribegavao nasilnim merama prema srpskoj zajednici.
Slanje specijalne jedince ROSU u srpske sredine, bilo na sever Kosmeta ili u Štrpce, nisu predstavljali retkost. Razlog je uvek bio isti, zastrašiti Srbe i isprovocirati ih na reakciju kako bi dobio opravdanje za oružanu operaciju širih razmera.
Dva su cilja takve Kurtijeve politike. Prvi, dobiti opravdanje da po uzoru na Hrvate sprovede „oluju nad Srbima“ i etnički očistiti Kosmet. Drugi, izazvati sukob kako bi se međunarodnoj zajednici pokazalo da je miran suživot Srba i Albanaca nemoguć sve dok Srbija ne prizna samoproklamovanu nezavisnost svoje južne pokrajine.
Kurti insistira na tome da nerešeno pitanje statusa KiM kod albanskog i srpskog naroda rađa nezadovoljstvo i frustracije. Samim tim, javlja se visok stepen međuetničkih tenzija i postoji realna opasnost od eskalacije ka oružanom sukobu širih razmera. Suštinski, Kurti koristi pretnju ratom kao sredstvo pritiska na Zapad, očekujući od Amerikanaca i Evropljana da nateraju zvanični Beograd da se odrekne svoje južne pokrajine.
Ipak, eskalacije sukoba širih razmera na KiM, bar do sada, nije bilo.
I to ponajviše zbog uzdržanosti srpske strane, koja je prozrela Kurtijevu strategiju i nije na nasilje odgovarala istom merom. Međutim, treba napomenuti i to, da su sve te akcije jedinice ROSU imale ograničen karakter. Odnosno, čak ni Kurti nije preduzimao sveobuhvatne operacije, sa ciljem da se srpsko pitanje na Kosmetu konačno reši, jer je zazirao od reakcije zapadnih sila.
Naime, Evropljani i Amerikanci su pokazali dosta razumevanja za Kurtijevo ponašanje, ali definitvno do sada nisu želeli da vide eskalaciju sukoba na Balkanu. Tim stavom praktično su suzili manevarski prostor premijera privremenih institucija u Prištini i osujetili njegove ratne planove.
Međutim, situacija je sada drugačija. Rat u Ukrajini je fokus NATO-a u potpunosti prebacio na istok Evrope, dok pažnju zapadnih sila na Balkan pokušavaju da vrate samo oni koji bi da iskoriste trenutnu situaciju.
Na prvo mestu to su političke elite u Sarajevu, delimično u Podgorici i listom u Prištini, koji Srbiju proglašavaju produženom rukom Ruske politike na Balkanu. Svi oni smatraju da je konačno došlo „njihovo vreme“ i očekuju podršku Zapada za svoj obračun sa Srbijom. Upravo zato ne treba da nas iznenadi ukoliko bi se Aljbin Kurti odlučio na novu akciju u srpskim sredinama i to, ovaj put, najbrutalniju do sada.
Naime, već sam u više navrata naglašavao da je Aljbin Kurti ekstremni albanski nacionalista. Čovek koji je vatreni zagovornik ideje Velike ili Ujedinjene Albanije. Upravo je to činjenica koja presudno utiče na njegovu političku agendu i određuje način njegovog delovanja. Lider pokreta Samopredeljenje, samim tim, neće se libiti da zarad ostvarenja svog najvažnijeg cilja upotrebi sva raspoloživa sredstva, pa i rat.
Ukoliko bi dobio jasan signal sa Zapada, da krene putem ratne opcije, Kurti se ne bi puno premišljao.
Tačnije, scenario po kom će njegovi sunarodnici ponovo biti saveznici zapadnih sila u ratu protiv Srbije, Kurti i te kako priželjkuje. Međutim, oprezna politika Beograda lideru kosmetskih Albanaca ne daje takvu mogućnost. Uprkos njegovim nadljudskim pokušajima da Srbiju predstavi kao saveznika Rusije, zvaničnici zapadnih država to nisu prihvatile kao činjenicu.
Ipak, postoji nešto što treba da nas plaši, a to su poruke nezvaničnih političkih krugova sa Zapada. Nije tajna da mnogim pojedincima i centrima moći u Evropi i SAD smeta srpska politika neutralnosti. Nikako ne možemo isključiti da će neko iz tog kruga pokušati da iskoriste Kurtijev ekstremizam kako bi instrumentalizovao albanskih faktor zarad pritiska na Srbiju. Naravno, prevashodno sa ciljem da se zvanični Beograd natera da uvede sankcije Rusiji. Zato, signali koje šalju ti nezvanični krugovi mogu biti veoma opasni, jer Kurtiju govore ono što želi da čuje i time podgrevaju njegove velikonacionalne aspiracije.
U narednom periodu, kako se sukob na istoku Evrope bude pojačavao, možemo očekivati da će Kurti pažljivo procenjivati kakva bi bila reakciju Zapada, ako se opredeli za ratnu opciju.
Ukoliko ga ti neformalni zapadni centri moći uvere da neće trpeti preteške konsekvence sasvim izvesno je da će izabrati rat. Staviće sve na kocku, ne zato što je neoprezan političar, već zato što je ekstremista i zato što smatra da za ostvarenje najvećeg cilja ni jedna cena nije previsoka. Životi Srba i Albanaca nisu mu tu previše bitni, bitna je samo Velika Albanija. Zato je odgovor na pitanje, sprema li se Kurti za rat, nažalost potvrdan. Odnosno, on ne samo da se priprema, već je spreman i čeka pravi trenutak da ga započne.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde:
Preuzmite android aplikaciju.
