Када је 10. септембра 2021. године руски енергетски гигант Гаспром саопштио да је изградња гасовода Северни ток 2 завршена, многи су се запитали, да ли је на ту дугогодишњу енергетско – политичку „сагу“ коначно стављена тачка?
Гасовод Северни ток 2 представља капитални енергетски пројекат са циљем да се из Русије у ЕУ, а на првом месту Немачку, обезбеди значајно већа испорука гаса. Траса тог гасовода се у највећој мери поклапа са гасоводом Северни ток 1 преко кога се Европа већ снабдева руским гасом.
Међутим, услед све веће потреба за енергентима, нарочито немачке привреде, али и због инсистирања земаља ЕУ на еколошки чистим изворима енергије, потреба за тим енергентом се додатно увећала.
Северни ток 2 има два крака цеви дужине 1234 км понаособ, са капацитетима за испоруку готово 55 милијарди кубних метара гаса на годишњем нивоу. Иначе, вредност целог пројекта износи око 10 милијарди евра.
Очекивало се да ће Северни ток 2 бити завршен децембра 2019. године. Међутим, услед америчких санкција тај пројекат је окончан са скоро двогодишњим закашњењем. Наравно сама та чињеница нам говори да Северни ток 2 нема само енергетском и економски већ и дубок политички значај.
Наиме, САД забрињава чињеница да ће његовом реализацијом енергетска, а самим тим и политичка, зависност земаља ЕУ од Русије додатно порасти. САД су зато представљале кључног опонента завршавању тог пројекта, али без реалног плана шта да Европљанима понуде као алтернативу руском гасу.
Додуше, предложили су испоруку свог течног гаса на Стари континент, што би свакако била скупља солуције и самим тим, за европске купце, неприхватљива. Осим тога, у Европи се све више води рачуна о „Зеленој агенди“, а за разлику од руског гаса, који је еколошки прихватљив, амерички течни гас се добија из уљаних шкриљаца и то коришћењем прљаве технологије. Самим тим, ни тај еколошки сегмент, веома важан за европске купце, Американци нису успели да испоштују.
Међутим, оно што највише забрињава САД, али и њихове европске партнере је чињеница да Северни ток 2 ипак представља највећу претњу за Украјину. У Кијеву су навикли да њихова земља буде главно транспортно чвориште руског гаса и да од тог посла узимају милијарде долара само на име транзитних такси.
Услед политичких трзавица на релацији Москва – Кијев, Украјина се одлучила за потпуни спољнополитички заокрет ка Западу.
Русија је, свесна тих политичких тенденција свог суседа, још пре револуције на Мајдану 2014. године, почела да постепено смањује испоруке гаса кроз ту земљу. Од 2006. године до данас транзит тог енергента кроз Украјину је и више него преполовљен, а пуштање у рад Северног тока 2 прети да доведе до његове потпуне обуставе. Управо зато, Украјина је инсистирала на томе да тај пројекат мора бити заустављен, јер га Русија користи као средство политичког притиска на њихову земљу.
Нема сумње да су САД одиграли значајну улогу у револуционарним дешавањима у Кијеву који су довели до драматичног геополитичког заокрета Украјине ка Западу. Руски утицај је тиме готово елиминисан из те земље што је Украјину економски скупо коштало. Губитак повлашћеног статуса на руском тржишту, где је украјинска роба природно гравитирала, уз смањење испоруке руског гаса кроз ту земљу осакатили су украјинску економију.
Самим тим, можемо закључити да су САД у тој ситуацији остварили значајне политичке бенефите, али да је цену платила Украјина. Сходно томе САД су покушале да преко леђа Европљана бар делимично заштите економске интересе Украјине. Тачније, инсистирали су на томе да европске државе, а на првом месту Немачка, гасом снабдевају преко Украјине, а да се пројекат Северни ток 2, који заобилази ту земљу, стави ад акта.
Међутим, као што сад можемо да видимо, Немци нису прихватили да ризикују сопствену енергетску безбедност зарад америчких геополитичких планова. Северни ток 2 је завршен, а Украјина, следствено томе, остављена је на цедилу.
Додуше, руски гас још није потекао том трасом, чекају се административне дозволе од стране надлежних немачких и европских регулаторних тела. Без обзира што противници тог пројекта полажу наде да би се ту могао десити неки драматичан заокрет, од тога неће бити ништа.
Преговори између Немачке и Русије, по том питању, могу потрајати још неколико месеци, али то неће променити реалност. Месец пре или касније, испорука руског гаса ће кренути и тиме ће сага о Северном току 2 бити коначно завршена.
Јер, уколико тај пројекат није заустављен на самом свом почетку или на средини реализације или бар годину пред завршетак, како било ко може да верује да ће након заваривања последње цеви Северни ток 2 бити доведен у питање. Размишљање у том правцу је и више него илузорно.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде
Преузмите андроид апликацију.
