Naime, i pre nego što je započela ruska specijalna vojna operacija, zvanični Vašington je poslao jasnu poruku i Rusiji i Ukrajini i celom svetu.
Nedeljama i mesecima pre tog sada već istorijskog 24. februara 2022. godine, američki zvaničnici izjavljivali su da u slučaju ruske vojne invazije na Ukrajinu NATO neće oružjem braniti tu zemlju. Odnosno, da će se „zapadni svet“ Rusiji isključivo suprotstaviti sankcijama, koje će biti stravične i koje će imati apokaliptične posledice po rusku državu.
Već nakon par meseci od eskalacije rata u Ukrajini i pooštravanja zapadnih sankcija Rusiji, bilo je jasno da ruska ekonomija nije ni blizu kolapsa. Razlozi za to su jasni, a ukratko rečeno svode se na to da je ruska ekonomija bazirana na izvozu energenata, koji su neophodni celom svetu. Samim tim, taj najvažniji resurs ruske ekonomije bilo je nemoguće potpuno sankcionisati. Pogotovo je to neizvodljivo za evropske zemlje koje u najvećoj meri zavise od ruskih energenata, a primarno od ruskog gasa.
Samim tim, države EU smanjile su kupovinu ruskih energenata, ali ih se nisu u potpunosti odrekle.
Tačnije, ruska nafta, od kraja ove godine, trebala bi skoro u potpunosti biti eliminisana sa tržišta EU. Sa gasom je situacija značajno drugačija i trebaće godine da se EU preorjentiše na druge snabdevače. Rusija je, sa druge strane, smanjenje tražnje u Evropi kompezovala izvozom u Aziji. Uz drastičan rast cena, to joj je omogućilo rekordne prihode od prodaje energenata u 2022. godini.
Međutim, sada se nameće ključno pitanje, kakve će posledice imati ruska ekonomija, kada se EU naredne godine skoro u potpunosti odrekne njene nafte? Suštinski, ishod ovog rata sankcijama između Rusije i Zapada u najvećoj meri zavisiće od posledica ove odluke EU, jer, prihodi od nafte predstavljaju najvažniju stavku u ruskom budžetu.
Naime, u 2021. godini Rusija je u EU izvozila oko 3,5 miliona barela nafte dnevno i od toga prihodovala oko 88 milijardi evra.
Pošto je u međuvremenu skočila cena nafte, čak i da za svih tih 3, 5 milona barela EU nađe zamenu u 2023. godini, a Rusija ne nađe druge kupce, što je malo verovatno, onda bi Moskva imala manje prihode od nafte za oko 50 milijardi dolara u odnosu na 2021 godinu.
Međutim, pošto i sama Saudijska Arabija, koja je najavila povećanje proizvodnje do 3 miliona barela dnevno, kupuje jeftiniju rusku naftu, a Kina i Indija povećavaju uvoz iste, malo je verovatno da ruski gubici budu baš toliki. Takođe, ukoliko cena nafte bude išla preko 100 dolara po barelu, to će takođe uticati da ruski gubici budu manji. Inače, očigledno je da Zapad računa da će to povećanje proizvodnje od 3 miliona barela dnevno saudijske nafte, podmiriti gro potreba EU.
Sem toga, nikako ne smemo zanemariti da Rusija na skoku cene gasa beleži odličnu zaradu.
Tokom 2021. godine Rusija je prihodovala oko 55 milijardi dolara od prodaje gasa, dok je za samo sto dana rata u Ukrajini zaradila oko 25 milijardi dolara. Ovim tempom možemo očekivati da će ruska zarad od prirodnog gasa ove godine premašiti 80 milijardi dolara.
Naravno, ukoliko cena gasa ostane visoka i u narednoj godini, što je sasvim izvesno, onda bi ti prihodi na gasu kompezovali deo gubitaka na nafti. Samim tim, u najgorem slučaju po Rusiju, da se EU odrekne kompletnog uvoza njene nafte, a da u Moskvi ne nađu nove kupce, ruska zarada u energetskom sektoru u 2023. godini mogla bi se smanjiti za oko 20 milijardi dolara u odnosu na 2021. godinu. Namerno kao merovdavnu uzimamo 2021. godinu, jer je ruska država tada, sa značajno nižim prihodima od nafte i gasa nego u 2022. godini, funkcionisala bez ikakvih posebnih ekonomskih poteškoća.
Međutim, ponovo treba naglasiti da ovde govorimo o, po Rusiju, najgorem scenariju.
Uzmemo li u obzir rast tražnje za energentima u Aziji, Africi i onim delovima sveta koji nisu uveli sankcije Rusiji, a kojima Moskva može ponuditi jeftiniju naftu, onda shvatamo koliko je malo verovatno da Rusija ne nađe druge kupce za bar deo kontigenta koji je ranije isporučivala u EU. Pa kad u sve to uključimo strateško partnerstvo Moskve i Pekinga, koje će svakako doprineti rastu prodaje ruskih energenata moćnoj kineskoj ekonomiji, onda nem neke stvari postaju jasnije.
Suštinski, mi smo danas svedoci američke strategije ekonomskog „slamanja Rusije“ na duge staze. I to ne u godinama, već decenijama koje dolaze.
Jer, ni taj eventualni pad Ruskih prihoda od energenata u narednih nekoliko godina, sigurno neće biti toliko dramatičan da bi izazvao ekonomski kolaps zemlje. Prvobitni plan zapadnih stratega da će Rusiju pobediti za samo par meseci ekonomskim „blickrigom“, doživeo je fijasko. Sada smo svedoci otpočinjanja dugog i iscrpljujućeg ekonomskog rata koji će možda trajati i decenijama. A vreme ne radi za Zapad, već radi za Rusiju. Potreba za energentima na globalnom nivou se ne smanjuje, već povećava. I to, na žalost Zapada, najviše u onim delovima sveta koji Rusiji nisu uveli sankcije.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde:
Preuzmite android aplikaciju.
