Bliži se punih mesec dana od kako je započeo rat u Ukrajini kome se, po svemu sudeći, kraj još uvek ne nazire.
Naime, iako smo svedoci nekih optimističnih najava da su dve strane blizu dogovora, ne možemo a da se ne zapitamo, koliko je to realno?
Mislim da je tu odgovor i više nego jasan. Doći do mira bića veoma teško. Ukrajinska vlast je očigledno pod kontrolom Vašingtona, jer da je kojim slučajem drugačije verovatno bi, držeći se politike neutralnosti, izbegli ovaj tragičan sukob. Ovako, insistiranjem na evroatlanskim integracijama, „upali su u zamku“ SAD-a i postali njihovo oružje za slamanje Rusije. Nema sumnje da će vlastodršci u Kijevu, a posebno narod u Ukrajini, za takvu politiku platiti visoku cenu.
Sem toga, ne smemo zanemariti činjenicu da se ni Rusija, nakon upuštanja u ovako opsežnu vojnu operaciju, ne može zaustaviti bez značajnih dobitaka. Ruski predsednik sada mora pažljivo da „meri“ šta je to što njegova javnost, ali i „duboka država“, neće doživeti kao poraz u ovom ratu. Samim tim, analizirajući situaciju u kojoj se nalaze obe zaraćene strane, mirovni sporazum deluje kao malo verovatno rešenje.
Međutim, da se kojim slučajem desi neko čudo i da tursko ili izraelsko posredovanje da rezultata, čak i u tom slučaju, deluje da bi to bilo samo privremeno rešenje.
Tačnije, najverovatnije bi smo bili samo svedoci predaha pred nastavak sukoba i borbe do konačne pobede, kojoj teže obe strane.
Doduše, u ovom sukobu nikako ne smemo zanemariti ni uticaj Zapada, koji je po mnogim analitičarima i presudan. Pitanje je koliko SAD-u, u ovom trenutku, odgovara sklapanje mirovnog sporazuma.
Svakako da ima onih koji će istaći da je Zapad, zahvaljujući ratu u Ukrajini, mobilisan i da je postigao retko viđen stepen jedinstva, što se može smatrati uspehom. Rusija je, sa druge strane, u dobroj meri izolovana. Zato, ima onih koji smatraju da prekid rata ne bi mnogo naškodio američkim interesima, jer su značajan uspeh već ostvarili. Sem toga, očekuje se da bi ekonomski, medijski i politički pritisak na vlast u Kremlju i nakon eventualnog mira bio nastavljen, a što SAD-u svakako odgovara.
Međutim, nije to isti pritisak, kao kada rat traje. Dok svakodnevno gledamo slike razaranja ukrajinskih gradova i dok ljudi ginu „jastrebovima“ u Vašingtonu je mnogo lakše da disciplinuju svoje saveznike, nego kada zavlada mir.
Druga stvar, ključni cilj SAD, verovatno i važniji od postizanja kohezije na Zapadu, je promena vlasti u Rusiji, a to još nije ostvareno. Ukoliko se rat nastavi i u ruske gradove i dalje budu pristizali mrtvački kovčezi, deluje da će se Amerikanci i tom neostvarenom cilju približiti. Svakako više nego što bi to uspeli u miru.
Doduše ima tu još jedan važan „detalj“, a to je procena zapadnih analitičara koliko bi mir koštao Putina. Nemojmo zanemariti činjenicu da sklapanje mira sa Ukrajinom i za Rusiju otvara pitanje postignutih rezultata. Ukoliko unutrašnje političke strukture u toj zemlji, pre svega u FSB-u, procene da su rezultati slabi, to bi svakako moglo da uzdrma poziciju sadašnjeg ruskog predsednika.
U tom slučaju, Ruske političke strukture, teško bi oprostile Putinu tu vojnu avanturu u Ukrajini, a njegov politički život lako bi se mogao naći na žrtveniku resetovanje odnosa sa Zapadom. E sad, šta će biti konačna odluka stratega u Vašingtonu, to ćemo tek videti. Ono što je jasno da od te njihove procene zavisi pitanje hoće li se mir vratiti u Ukrajinu ili još nije trenutak.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde:
Preuzmite android aplikaciju.
