Neuspela poseta ruskog ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova Beogradu bar za trenutak je fokus svetske javnosti sa ratnih operacija u Ukrajini preusmerila na Balkan.
Tačnije, pod medijskom i političkom lupom našla se Srbija od koje su jedni tražili da otkaže gostoprimstvo ruskom ministru, a drugi da to nikako ne čini. Cela ta diplomatska ujdurma na kraju je završena odlaganjem posete Lavrova Beogradu. I to ne voljom Srbije, već odlukom njenih komšija koje su zatvorili svoj vazdušni prostor za prelet aviona ruskog ministra.
Nakon neuspeha svoje diplomatske misije Sergej Lavrov je održao konferenciju za štampu u Moskvi, a jedan segment njegovog izlaganja bio je posebno interesantan.
Naime, mene, kao što verujem i sve one koji prate međunarodne odnose, najviše je zaintrigirala podrška Lavrova ideji Otvorenog Balkana. Čini mi se da je to jedino što je na toj konferenciji za štampu iskočilo iz kalupa očekivanog i što je sve iznenadilo. Posebno kada uzmemo u obzir da se radi o regionalnom političkom projektu iza koga stoje SAD. Zato je neophodno analizirati tu poruku Lavrova i to pre svega kako bi smo razumeli njenu suštinu. Odnosno, moramo se zapitati, ima li sve to možda dublji značaj od deklarativne ruske podrške ideji regionalne saradnje na Balkanu.
Naime, Otvoreni Balkan je projekat preko koga SAD nameravaju da kontrolišu ovaj deo Evrope. Geopolitički on se savršeno uklapa sa američkom Inicijativom tri mora.
Tačnije, Otvoreni Balkan i Inicijativa tri mora predstavljaju „čvrst bedem“ američkih saveznika izgrađen između Rusije i Zapadne Evrope. Preko ta dva regionalna projekta SAD će kontrolisati Stari kontinent i fizički sprečiti bilo kakvo evropsko-rusko povezivanje, koje bi samo po sebi predstavljalo pretnju po američku dominaciju u Evropi.
Ruska diplomatija je, sa druge strane, svesna posledica rata u Ukrajini i da će se one očitovati u još snažnijem prisustvu SAD u Evropi. EU ni do sada nije uspevala da se odupre američkom uticaju, tako da je mala verovatnoća da će se stvari po tom pitanju menjati. Samim tim, ne treba isključiti mogućnost da Rusija već sada planira da o evropskoj bezbednosnoj i političkoj arhitekturi razgovara sa onim ko se na Zapadu najviše i pita, a to su SAD.
Rusija je svakako svesna da je nakon pada Berlinskog zida istisnuta sa Balkana i da je kakav takav uticaj očuvala jedinio preko srpskog faktora.
Samim tim, moguće je da će Kremlj težiti da se uklopi u američke planove za Balkan. Odnosno, da kroz neki širi sporazum o podeli interesnih sfera sa Amerikancima pokuša da sačuva iole uticaja na ovom prostoru.
Mogao je Lavrov da podrži i Berlinsku inicijativu, to je skoro identičan projekat Otvorenom Balkanu, samo je pod pokroviteljstvom Nemačke. Međutim, očigledno je da bi Rusi pre pravili aranžman sa nekim ko se zaista pita, a ne sa onima koji su se do sada pokazali kao nepouzdani partneri. Time što nisu uspeli da Minske sporazume sprovedu u delo Evropljani su demonstrirali svu svoju slabost i nemoć.
Zbog svega navedenog deluje mi da ovu podršku Lavrova Otvorenom Balkanu možemo tumačiti i kao poruku SAD-u da su ključni činioci u Moskvi spremni za razgovore. I to ne samo o Ukrajini već o širem paketu podele interesnih sfera.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde:
Preuzmite android aplikaciju.
