Неуспела посета руског министра иностраних послова Сергеја Лаврова Београду бар за тренутак је фокус светске јавности са ратних операција у Украјини преусмерила на Балкан.
Тачније, под медијском и политичком лупом нашла се Србија од које су једни тражили да откаже гостопримство руском министру, а други да то никако не чини. Цела та дипломатска ујдурма на крају је завршена одлагањем посете Лаврова Београду. И то не вољом Србије, већ одлуком њених комшија које су затворили свој ваздушни простор за прелет авиона руског министра.
Након неуспеха своје дипломатске мисије Сергеј Лавров је одржао конференцију за штампу у Москви, а један сегмент његовог излагања био је посебно интересантан.
Наиме, мене, као што верујем и све оне који прате међународне односе, највише је заинтригирала подршка Лаврова идеји Отвореног Балкана. Чини ми се да је то једино што је на тој конференцији за штампу искочило из калупа очекиваног и што је све изненадило. Посебно када узмемо у обзир да се ради о регионалном политичком пројекту иза кога стоје САД. Зато је неопходно анализирати ту поруку Лаврова и то пре свега како би смо разумели њену суштину. Односно, морамо се запитати, има ли све то можда дубљи значај од декларативне руске подршке идеји регионалне сарадње на Балкану.
Наиме, Отворени Балкан је пројекат преко кога САД намеравају да контролишу овај део Европе. Геополитички он се савршено уклапа са америчком Иницијативом три мора.
Тачније, Отворени Балкан и Иницијатива три мора представљају „чврст бедем“ америчких савезника изграђен између Русије и Западне Европе. Преко та два регионална пројекта САД ће контролисати Стари континент и физички спречити било какво европско-руско повезивање, које би само по себи представљало претњу по америчку доминацију у Европи.
Руска дипломатија је, са друге стране, свесна последица рата у Украјини и да ће се оне очитовати у још снажнијем присуству САД у Европи. ЕУ ни до сада није успевала да се одупре америчком утицају, тако да је мала вероватноћа да ће се ствари по том питању мењати. Самим тим, не треба искључити могућност да Русија већ сада планира да о европској безбедносној и политичкој архитектури разговара са оним ко се на Западу највише и пита, а то су САД.
Русија је свакако свесна да је након пада Берлинског зида истиснута са Балкана и да је какав такав утицај очувала јединио преко српског фактора.
Самим тим, могуће је да ће Кремљ тежити да се уклопи у америчке планове за Балкан. Односно, да кроз неки шири споразум о подели интересних сфера са Американцима покуша да сачува иоле утицаја на овом простору.
Могао је Лавров да подржи и Берлинску иницијативу, то је скоро идентичан пројекат Отвореном Балкану, само је под покровитељством Немачке. Међутим, очигледно је да би Руси пре правили аранжман са неким ко се заиста пита, а не са онима који су се до сада показали као непоуздани партнери. Тиме што нису успели да Минске споразуме спроведу у дело Европљани су демонстрирали сву своју слабост и немоћ.
Због свега наведеног делује ми да ову подршку Лаврова Отвореном Балкану можемо тумачити и као поруку САД-у да су кључни чиниоци у Москви спремни за разговоре. И то не само о Украјини већ о ширем пакету поделе интересних сфера.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
