У ишчекивању најављених офанзива, делује да су и украјинске и руске снаге заузеле пасивну позицију. Додуше, воде се крваве и спорадичне борбе, пре свега око Бахмута и Авдејевке, док обе стране стрпљиво чекају да тло коначно очврсне, како би започели своје дуго припремане опсежније операције.
За то време у традиционално немирном Судану већ недељама траје огорчена борба за власт, која прети да прерасте у општи грађански рат. И бар за тренутак, та трагична дешавања у Судану успела су да рат на истоку Европе потисну у други план.
Нема сумње да је рат у Судану последица унутрашњих превирања. Односно, обрачуна две најмоћније личности у земљи, команданта суданске војске генерал Абдел Фатах ел Бурхан и вође најмоћније паравојне формације у земљи Мухамеда Хамдана Даглоа, познатијег као Хемети. Међутим, никако не треба занемарити ни утицај спољњег фактора, који је такође заинтересован за прилике у Судану.
Русија jе земља која има значајну и дугогодишњу сарадњу са Суданом, а која сеже још из времена ССССР-а. Посебно се та сарадња огледала у трговини оружјем, док је у последње време Русија и те како заинтересована за експлоатацију природних ресурса те земље. На првом месту рудника злата.
Међутим никако не треба занемарити ни геостратешку важност Судана за руске интересе. Наиме, Судан излази на Црвено море, које је Суецким каналом спојено са Средоземљем, и кроз које пролази око 10% укупне светске трговине. Русија је још 2020. године, најавила преузимање контроле над најзначајнијом луком у тој земљи, Порт Судан. Тачније, Русија планира да у тој црвеноморској луци изгради пристаништа за своје ратне бродове и да на тај начин оствари контролу над тим важним пловним и трговачким путем.
Зато, нема сумње да је Москва веома заинтересована за дешавања у Судану и да прави калкулације на који начин ће најбоље заштитити својих гео-стратешке у том делу света. Са друге стране, САД ће сасвим извесно покушати да спречи јачање руског утицаја у том региону, а посебно у Црвеном мору. Неминовно, то Судан чини поприштем сукоба утицаја ове две већ међусобно супротстављене силе.
Такође, не треба занемарити да Кина има значајна улагања у Судану, као и остатку Црног континента. Пекинг преко економског шири и свој политички утицај, тако да ће свакако тежити да заштити, своје интересе у тој земљи.
На крају, али не и мање важан, биће однос арапских држава према два претендента на власт у Картуму. На првом месту Египта, који је историјски и стратешки везан за Судан. Наиме, не само да је египатски утицај на политичке токове у Судану увек био јак, него кроз ту сиромашну земљу пролази жила куцавица Египта, река Нил.
Од завршетка радова у Етиопији на изградњи бране на Нилу, која ће омогућити тој сиромашној земљи да боље користи хидропотенцијале те реке, у Каиру и Картуму више нико није спокојан. Доток воде у Судан и Египат може бити ограничен и контролисан из Адис Абебе. На тај начин сам економски опстанак Египта, али и Судана је угрожен. Управо зато Египћанима је од изузетне важности да на власти у Картуму имају савезнике, преко којих ће вршити притисак на Етиопију да што спорије акумулира воду у својој брани.
Са друге стране, не треба занемарити ни утицај Саудијске Арабије на дешавања у Судану, а који није занемарљив. Званични Ријад, као и УАЕ, жели да обезбеди пресудан утицај на власт у Картуму, зарад добијања привилеговане позиције у експлоатацији тамошњих природних ресурса, али и зарад контроле над том геостратешки важном земљом.
Све у свему, за обрачуну два суданска господара рата заинтересовани су најважнији регионални, али и глобални геополитички играчи. Зато, иако можда спољни фактор није био окидач за отпочињање сукоба у Судану, вероватно ће играти пресудну улогу у његовом окончању.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
