У уторак 25. априла 2023. године у Судану је ступило на снагу тродневно примирје, на које су се обавезале обе зараћене стране. На тај начин, бар привремено, заустављен је сада већ двонедељни сукоб, који прети да прерасте у крвави грађански рат.
Судан је трећа по величини афричка држава са популацијом од око 46 милиона становника. Главни град Картум има око шест милиона становника и тренутно је кључно поприште борбе за превласт између две најмоћније личности у Судану. Са једне стране налази се први човек суданске војске, генерал Абдел Фатах ел Бурхан, док насупрот њега стоји командант најмоћније паравојне формације и један од најбогатијих људи у Судану, Мухамед Хамдан Дагло, познатији као Хемети.
Бурхан је искусан и школован официр суданске војске. Хемети, такође, има ратно искуство, али нема војно па ни класично образовање, осим неколико разреда основне школе. Ипак, Хемети је успео да створи моћну паравојну формацију, од више од стотину хиљада бораца, познату под именом Снаге за брзу подршку. Иначе, и Бурхан и Хемети познају се годинама уназад и заједнички су ратовали против побуњеничких снага у Дарфуру. Управо у то време Хемети и његова милиција „прославили“ су се, не само ратним постигнућима, већ и окрутношћу према цивилима, на шта су указивали бројни медији и невладине организације.
Моћ и утицај Хеметија и његових снага временом је само расла. Посебно од момента када су се под њиховом контролом нашли богати судански рудници злата, али и захваљујући њиховом ангажовању у рату у Јемену на страни Саудијске Арабије.
Стари председник, Омар ел Башир, који се тридесет година налазио на челу Судана (1989-2019), испрва је користио ривалитет између регуларне војске и Хеметијевих трупа за одржавање равнотеже снага у том веома осетљивом безбедносном сектору земље. Међутим, након масовних антивладиних протеста у Судани 2019. године, договором Бурхана, Хеметија и опозиције, председник Башир је смењен. Након тога они ће постати кључне личности Прелазног војног савета, који је де факто контролисао Судан.
Међутим, време је показало да је тај период својеврсне кохабитације прекинут. Односно, да је време примирја између два моћна војна господара истекло и да је до коначног обрачуна морало доћи. Сукоб између суданске војске и паравојних снага отпочео је средином априла, а Картум је постао попришта те огорчене борбе. Стотине људи су до сада страдале у овом сукобу, а хиљаде су повређене. Град трпи озбиљно разарање, док становништво покушава да се евакуише.
Нема сумње да овладавање престоницом има кључни значај у борби две струје за превласт.
Бурхан ту свакако има јаче упориште од Хеметија, чији извор снаге је на западу земље. Пре свега у његовом родном Дарфуру. Међутим, та већинска подршка, нарочито у елитним престоничким суданским круговима, Бурхану свакако не гарантује успех. Јер, импозантна материјална моћ и јединице сачињене од лојалних и искусних бораца представљају јак адут Хеметија.
Пошто није за очекивати да Судан може имати „два господара“, тренутно примирје, пре свега можемо посматрати као тактички предах за обе сукобљене стране. Уосталом, на овај начин генерали су добили прилику не само да прегрупишу и додатно наоружају своје снаге, него и да изађу у сусрет спољњем фактору. Наиме, очигледно је да САД, али и друге земље, желе да искористи примирје како би евакуисале своје грађане из Судана. И Бурхан и Хемети су на овај начин показали да цене важност спољњег фактора, чија улога можда може бити и пресудна у овој борби.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
