Prošlonedeljni sastanak predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića sa predsednikom Ruske federacije Vladimirom Vladimirovičem Putinom imao je poseban značaj. Na pregovaračkom stolu našlo se više različitih tema, ali dominirale su one energetske.
Još pre odlaska Aleksandra Vučića u Rusiju javnost u Srbiji je susret dva lidera posmatrala, pre svega, u kontekstu pitanja sklapanja novog gasnog ugovora. Uzevši u obzir goruću energetsku krizu u Evropi, izazvanu dramatičnim skokom cene gasa i električne energije, to je nešto što se moglo i očekivati.
Srbija ne spada u grupu zemalja koje su sa Gaspromom sklapale kratkoročne, najčešće jednogodišnje, ugovore o nabavci prirodnog gasa iz Rusije.
Međutim, na nesreću naše zemlje ispostavilo se da je dugoročni ugovor sa ruskim partnerima istekao baš u nevreme, u jeku jedne od najvećih energetskih kriza u istoriji Starog kontinenta.
Naravno, to nas je dovelo u nezavidnu situaciju. Pregovore sa ruskom stranom o novom gasnom aranžmanu morali smo da vodimo u krajnje nepovoljnim uslovima. Odnosno, u trenutku kada je cena prirodnog gasa značajno porasla.
I to čak od tri do osam puta, zavisno od berzanskih pokazatelja tog dana. Samim tim, sastanak srpskog i ruskog lidera je morao da bude primarno posvećen ovom pitanju.
Ishod razgovora dva predsednika u Sočiju ispostavio se kao i više nego povoljan po srpsku stranu.
Rusija je odlučila da će Srbiji omogućiti da u narednih šest meseci kupuje gas po dosadašnjoj ugovorenoj ceni, 270 dolara za hiljadu metara kubnih. Pošto je to višestruko niža cena od tržišne, Srbija će samo u narednih pola godine uštedeti više stotina miliona evra.
Osim toga, dobili smo dodatno vreme za razgovore sa Gaspromom oko sklapanja novog desetogodišnjeg ugovora. Pošto je sadašnja energetska kriza u Evropi u dobroj meri indukovana političkim sporom Moskve i Brisela oko Severnog toka 2, nije nemoguće da se za šest meseci pronađe neko rešenje koje bi stabilizovalo prilike i cene gasa vratilo u realne okvire. Srbiji bi to dalo šansu da sa ruskom stranom sklapa novi gasni aranžman u daleko boljim uslovima.
Rusi važe za tvrde pregovarače, a pogotovo oko energetskih pitanja.
Poseduju vrhunske stručnjake na tom polju, kao i svest da im finansijska stabilnost zemlje zavisi od cene energenata. Samim tim, postavlja se pitanje, zašto Gasprom na samom kraju tekuće godine nije iskoristio trenutnu situaciju i ultimativno tražio od srpske strane sklapanje novog ugovora?
Što bi im svakako išlo u korist.
Odgovor je i više nego jasan.
Politička volja ruskog predsednik nadjačala je „žeđ“ za zaradom gaspromovih menadžera.
Rusija i Srbija imaju tradicionalno dobre odnose. Dvojica predsednika su to i apostrofirali ističući da su oni trenutno verovatno na najvišem nivou u istoriji. U poslednjih devet godina uspostavljeno je strateško političko partnerstvo između dve zemlje, a činjenica da je ovo bio devetnaesti susret Vučića i Putina samo potvrđuje tu tezu.
Iako tradicionalne istorijske, verske i kulturne veze, nikako ne smemo zanemariti, jer one dodatno učvršćuju srpsko – rusko prijateljstvo, moramo naglasiti da sadašnje partnerstvo dve države počiva na ekonomsko – političkim interesima.
Zato, kada je donosio odluku o produžavanju važenja sadašnje cene gasa za Srbiju Putin je na umu imao nekoliko stvari.
Ruski predsednik je i te kako svestan da je Srbija jedna od retkih zemalja u Evropi, koja nije uvela sankcije Rusiji.
Takođe, naša zemlja nema nameru da pristupi NATO-u, alijansi koju ruska diplomatija smatra neprijateljskom. Ništa manje važno, od dve prethodno pomenute stavke, nije ni pitanje izgradnje Južnog ili Turskog toka. Uprkos snažnom pritisku sa „Zapada“ da od tog gasovoda odustane, Srbija je ostala nepokolebljiva i dosledna dogovoru sklopljenom sa Rusijom.
Zvanični Beograd se, samim tim, pokazao kao pouzdan partner Moskve, a Aleksandar Vučić kao predsednik koji drži reč.
Putin je time doveden u specifičnu političku situaciju, da svojom odlukom u pogledu cene gasa za Srbiju, istovremeno šalje ekonomsku i političku poruku. I to ne samo zvaničnom Beogradu, nego i svim drugim potencijalnim saveznicima Rusije.
Odnosno, da je kojim slučajem prepušteno menadžmentu Gasproma da nemilosrdno istraje na svojim ekonomskim interesima, ta poruka bi glasila: partnerstvo sa Rusijom se ne isplati.
Ovako, praveći za Rusiju ne preskup, a za Srbiju izuzetno profitabilan dogovor Putin je pokazao da vrednuje doslednost, iskazano prijateljstvo i spremnost da se istrpe snažni pritisci zarad očuvanja partnerstva sa njegovom zemljom. Time je Srbiji, ali i svim drugim evropskim državama poslao jasnu poruku.
Prijateljstvo sa Rusijom se i te kako isplati.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde:
Preuzmite androidaplikaciju.
