Predsednik Narodne Republike Kine Si Điping spada u lidere od najvećeg formata na današnjoj globalnoj političkoj sceni.
Mnogi analitičari ga već sada, po značaju, svrstavaju uz dve istorijske ličnosti, čija dela su presudno uticala na stvaranje moderne i moćne Kine. Reč je o Mao Cedungu vođi komunističke revolucije i Deng Sijaopingu kreatoru kineskog ekonomskog čuda.
Naravno, to nam govori da su očekivanja javnosti, a naročito tamošnjih političkih elita, od sadašnjeg predsednika izuzetno velika.
Zadatak Si Đipinga je da Kinu u narednim godinama vrati na pijedestal najmoćnije globalne sile.
Si Điping je rođen 15. juna 1953. godine u Pekingu u porodici uticajnog funkcionera Komunističke partije Kine. Njegov otac Si Čongsun obavljao je dužnosti šefa partijske propagande, potpredsednika Nacionalnog narodnog kongresa i zamenika premijera. Tokom Drugog svetskog rata bio je jedan od pokretača otpora u provinciji Šansi. Međutim, detinjstvo Si Đipinga nije bilo nimalo bezbrižno, što bi se s obzirom na ugled i poziciju njegovog oca moglo očekivati.
Pokretanje Kulturne revolucije, od strane tadašnjeg kineskog lidera Mao Cedunga, značilo je početak surovih unutarpartijskih borbi između političkih neistomišljenika. Si Đipingov otac postao je žrtva čistki koje su u to vreme nemilosrdno sprovođene. Izbačen je iz partije, oduzete su mu sve funkcije i poslat je na rad u fabriku. Na kraju, čak je završio i u zatvoru.
Porodica Si Čongusuna, u vreme njegovog progona, preživljavala je dramatične momente.
Si Đipingova sestra izvršila je samoubistvo, a majka je pod pritiskom morala da javno prokaže oca. Porodični dom im je opljačkan i devastiran.
U datim okolnostima Si Điping je morao da prekine školovanje u Pekingu. Imao je tek petnaest godina kada su ga vlasti uputile na rad u jedno kinesko selo. Nezadovoljan novom sredinom, Si je na svoju ruku napustio dobijeno mesto boravka i vratio se u Peking. Međutim, u kineskoj prestonici se nije dugo zadržao.
Ubrzo je uhapšen i upućen u radni logor, gde je obavljao najteže fizičke poslove. Na njegovu sreću i tu je boravio kratko. Kineske vlasti su ga ponovo vratile na selo, gde je proveo narednih sedam godina.
Završetak Kulturne revolucije, a zatim i smrti Mao Cedunga označili su početak postepene rehabilitacije političkih prognanika u Kini.
Tek nakon toga, Si Điping je mogao ponovo de se vidi sa ocem. Inače, uprkos očevoj sudbini, pa i bolnom ličnom iskustvu, Si je odlučio da se posveti politici. Posle devet bezuspešnih pokušaja 1973. godine konačno je primljen u članstvo Komunističke partije Kine (KPK), čime je napravio ključni iskorak u svojoj profesionalno karijeri.
Nakon toga, posvetio se obrazovanju. Upisao je studije hemije na univerzitetu u Pekingu, koje je pohađao od 1975. do 1979. godine. Uspon u njegovoj političkoj karijeri započinje 1979. godine sa dolaskom na poziciju sekretara tadašnjeg potpredsednika Državnog saveta NR Kine i generalnog sekretara Centralne vojne komisije Genga Bjaa.
Inače, zanimljivo je pomenuti, da je Geng Bjao u svojoj ranijoj karijeri bio potčinjen Si Đipingovom ocu.
Nakon tri godine vršenja pomenute dužnosti, sadašnji kineski predsednik proveo je naredna gotovo četvrt veka na najvišim funkcijama u četiri različite provincije. Tokom tog perioda izgradio je reputaciju sposobnog rukovodioca, nemilosrdnog u borbi protiv korupcije i izuzetno uspešnog u podsticanju ekonomskog razvoja. Time je stekao poseban ugled u samom vrhu partije. Pomenuti uspesi preporučili su ga za dalje napredovanje u karijeri.
Izbor u Centralni komitet 2002. godine označio je njegov iskorak na nacionalnu političku scenu.
Pet godina kasnije postao je jedan od devet članova politbiroa KPK, da bi 2008. godine postao potpredsednik države. Tada je zaduži posebno važne državne i partijske zadatke, kao što su upravljanje partijskom školom za mlade kadrove, organizacija Letnjih olimpijskih igara, ali i pitanje Hong Konga i Makaa. Još od 2007. godine i njegovog ulaska u Politbiro partije, pretpostavljalo se da bi on mogao biti novi lider NR Kine.
Konačno to se i ostvarilo 2012. godine kada je postao generalni sekretar KPK i predsednik Centralne vojne komisije.
Inače, Kinu danas vodi čovek koji se smatra delom neformalne struje takozvanih „prestolonaslednika“ u kineskoj komunističkoj partiji. Pripadnici te grupe su u stvari deca nekad istaknutih lidera te političke organizacije. Centralni komitet KPK je izabrao Si Đipinga na najviše državne funkcije zbog izvanrednih menadžerskih sposobnosti, u posebno važnom ekonomskom sektoru za Kinu, ali i zbog prebogatog partijskog iskustva.
Kao istovremeno vešt partijski operativac i istaknuti ideološki teoretičar, Si odlično poznaje politički sistem Kine. Mnoge njegove blagodeti, ali i okrutnosti imao je prilike da na svojoj koži osetio. Upravo zato, Si Điping poseduje sve predispozicije da predupredi veće unutrašnje političke potrese u svojoj zemlji.
Ukoliko u tome uspe, uradio je možda i više od pola posla na putu ka vrhunskom nacionalnom cilju. Globalnoj dominaciji.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde:
Preuzmite android aplikaciju.
