Zimske olimpijske igre u Kini zvanično su započele u petak 4. februara 2022. godine. Sama manifestacija svečanog otvaranja na stadionu Ptičije gnezdo u Pekingu bila je impresivna, što se negde i očekivalo.
Međutim, poslovično dobra kineska organizovanost i spektakularnost svečane ceremonije, čak i uslovima pandemije virusa Kovid 19, čini mi se da su ostali u senci političkih intriga. Tačnije, diplomatskog bojkota za koji su se pojedine države odlučile kako bi na taj način iskazale protest protiv određenih političkih odluka NR Kine.
Kao razlog za takav stav „bojkotaši“ su naveli represalije na Tibetu i u Hongkongu, genocid nad ujgurskom etničkom zajednicom, agresivnu politiku Kine prema Tajvanu, itd.
Grupa država koja se odlučila da u Peking pošalje samo svoje sportiste, ali ne i diplomatske predstavnike, predvođena je SAD-om. Između ostalih, tu su Britanija i Australija, zemlje AUKUS-a, anglosaksonskog političkog saveza formiranog sa ciljem da budu udarna pesnica Amerike u suzbijanju narastajuće moći Kine.
Nema sumnje da je odluka pojedinih zapadnih država o bojkotu ZOI deo američke strategije suzbijanja uticaja Kine i da je izazvala određene posledice.
Pre svega uzrokovala je dozu neprijatnosti kada govorimo o domaćinu, ali čini mi se ništa više od toga. Sportski deo manifestacije nije doveden u pitanje, a političke posledice po Kinu mogu se svesti tek na negativni publicitet u zapadnim medijima, sa čim se NR Kina i ovako suočava.
Međutim, ono što je za zvaničnom Pekingu mnogo važnije od zapadnog bojkota jeste dolazak ruskog predsednika Vladimira Putina na otvaranje ZOI.
Rusija je zemlja sa kojom Kina planira da gradi strateško partnerstvo, a što je i potvrđeno zajedničkom izjavom dva lidera nakon skoro tročasovnog sastanka 4. februara u Pekingu.
Naime, kako prenose svetski mediji kineski i ruski lider saglasili su se da će zajednički delovati u pravcu suzbijanja stranog mešanja u unutrašnje stvari suverenih zemalja. Takođe, da će jačati ulogu Šangajske organizacije za saradnju u međunarodnoj politici. Oba predsednika usprotivila su se daljem širenju NATO-a, čime je Putinova inicijativa o sprečavanju ekspanzije ove zapadne alijanse na Istok dobila punu podršku zvaničnog Pekinga.
Dodamo li na to i saglasnost Putina i Si Đipinga oko jačanja ekonomske saradnje i planove da se trgovinska razmena između dve zemlje uveća za skoro 80%.
Zatim, rad na povezivanju i usklađivanju strateških projekata Pojas i put i Evroazijske ekonomske unije, tek tada u potpunosti možemo sagledati značaj ovog susreta. Dva lidera ne samo što su manifestovali jedinstvo u pogledu važnih geopolitičkih pitanja, već su se izjasnili za gradnju strateškog partnerstva.
Suštinski, Rusija je na ovaj način poslala jasnu poruku da se savezništva sa Kinom neće odreći.
Kakve god bile kalkulacije Zapada i kako god se završili američko – ruski pregovori oko rešavanja međusobnih spornih pitanja, jedno je jasno. Rusija neće biti deo nikakve koalicije usmerene protiv Kine. Jer, koliko god da se u Kremlju pribojavaju narastajuće ekonomske, vojne i demografske snaga svog azijskog suseda, mnogo više ih plaši sada već viševekovna pretnja sa zapada.
Zato, zajedničku izjavu kineskog i ruskog predsednika ne trebamo doživljavati kao Putinov pokušaj ojačavanja pozicije u pregovorima koje Rusi i Amerikanci trenutno vode o novoj bezbednosnoj arhitekturi Evrope. Već kao još jedan iskorak dva moćna svetska lidera ka izgradnji multipolarnog sveta.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde:
Preuzmite android aplikaciju.
