Немачки канцелар Олаф Шолц 10. јуна 2022. године боравио је у својој првој званичној посети Београду. Пошто је Немачка најважнији економски партнер Србије и свакако најутицајнија земља у ЕУ та посета је сама по себи имала изузетан значај.
Додамо ли на то и деликатност момента у ком се долазак Шолца у Београд организовао, а то је у сенци рата у Украјини, онда нам важност те посете постаје потпуно јасна.
Наиме, Немачка чврсто стоји на становишту да Србија има европску будућност, али и да мора испунити одређене предуслове да би постала део европске породице народа. Управо ту долазимо до кључног спора између Београда и Берлина, који се огледа у различитим ставовима по питању статуса Космета и унутрашњег уређења БиХ. До сада то су била питања око којих се између две земље није мога пронаћи заједнички језик.
На све то, дошао је и рат у Украјини, око кога постоје такође велика размимоилажења у ставовима између власти у две земље. Посебно када је у питању захтев Немачке да Србија следи европску политику санкционисања Русије, што је у супротности са виталним српским националним интересима. И то не само због енергетске везаности Србије за Русију, већ и због политичке подршке Кремља српским интересима на Космету и у БиХ. Зато се ова посета Шолца у нашој јавности ипак ишчекивала са већом дозом стрепње него наде.
Након разговора са Шолцом Српски председник је отворено рекао да је немачки канцелар захтевао да Србија следи европску политику према Русији.
Такође, Шолц је недвосмислено истакао да Србија нема европску будућност без међусобног признања са својом јужном покрајином. Оваквим приступом можемо рећи да је Шолц „скинуо рукавице“ и одлучио да наступи крајње отворено.
Суштински, немачки канцелар током ове посете није упутио ултиматум српском председнику, али највероватније само зато што то ни не може. Тачније, за било какве европске санкције према Србији требала би му јединствена подршка свих земаља Уније, што је у овом тренутку готово неизводљиво.
Наиме, Србија има веома блиске односе са Мађарском.
Влада премијера Виктора Орбана сасвим извесно би ставила вето на било какав покушај европске администрације да по овом питању санкционише Србију. Суштински, српска дипломатија је спремно дочекала ову посету и самим тим председник Вучић је могао јасно и децидно да одбије сваки притиска Шолца, без обзира на оштрину његовог наступа. Што су и немачки новинари добро разумели.
Међутим, упркос великим неслагањима по важним политичким питањима, односи Србије и Немачке нису трајно нарушени. Напротив! Вучић и Шолц су се сагласили да ће продубљивати даљу економску сарадњу, али и да ће званични Берлин подржавати европски пут Београда. Сувише интереса повезује те две државе да би тек тако дигле руке од међусобне сарадње.
Немачка је за Србију најважнији економски партнер, док је наша земља најзначајнија у региону у ком Берлин жели пресудан утицај.
Свесни су тих чињеница и Вучић и Шолц и зато су упркос значајним неслагањима опредељени за сарадњу. Можда је зато и добро што су оба званичника тако отворено наступала у Београду. Наиме, Србија је са немачком у претходном периоду имала изузетне односе управо због поверења које је временом успостављено између Вучића и тадашње немачке канцеларке Ангеле Меркел. Пошто је предуслов за изградњу поверења искреност, можемо закључити да је током разговора у Београду направљен први, а можда и пресудан корак на том плану.
Партнерски однос између Србије и Немачке, који је у време Ангеле Меркел успостављен, представљао је гарант стабилности Западног Балкана и економског просперитета Србије. Зато би од виталног значаја за Београд, али и за Берлин, било да се такав однос настави, без обзира ко је на власти у Немачкој. Очување мира и стабилности на Балкану и једнима и другима је од прворазредног значаја.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
