Nemačka ministarka inostranih poslova Analena Berbok početkom ove nedelje preduzela je mini diplomatsku turneju na istoku Evrope.
Tačnije posetila je prestonice Ukrajine i Rusije gde se sastala sa tamošnjim zvaničnicima. Poseta nove šefice nemačke diplomatije Kijevu i Moskvi ima posebnu težinu zbog trenutka u kome se desila, tačnije u jeku zategnutih odnosa između Ukrajine i Rusije, a kroz čiji konflikt se prelamaju odnosi Kremlja i političkog Zapada.
Takođe, ono što nikako ne možemo zanemariti jeste stav sa kojim je Berbok došla u Kijev i Moskvu. Nije tajna da nemačka ministarka pripada onom „tvrdom krilu“ nemačke političke scene, kao i njena stranka Zeleni, a koje odnos sa Rusijom posmatra kroz jednu ideološku vizuru. Odnosno, dobro je poznato da je Berbokova otvoreni zagovornik zauzimanja što oštrije pozicije prema Kremlju i to po cenu ekonomskih posledica.
Pre svega tu se misli na njen stav da Severni tok 2 ne sme biti sredstvo pritiska pod kojim će nemačka vlada donositi političke odluke, što se pre svega odnosi na slučaj Ukrajine.
Poseta Kijevu za Berbok svakako predstavlja lakši deo posla od odlaska u Moskvu. Izrazi solidarnosti i prijateljstva je nešto što nije samo stvar protokola, već i nešto što se očekivalo sa obzirom na simpatije koje nemačka ministarka gaji prema vladajućim strukturama u ovoj zemlji. Međutim, u Kijevu teško da mogu biti zadovoljni samo lepim rečima, a pogotovo porukama Berbokove, koje inače nisu ništa drugačije od onih koje šalju drugi zvaničnici iz zapadnih zemalja.
Suštinski, one se svode na to da ukoliko Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu NATO neće ostati nem. Tačnije, uslediće jedinstven i oštar odgovor Zapada, koji će se svesti na pojačanje sankcija Rusiji. Koliko god to možda bilo bolno za Kremlj, sasvim sigurno je da Ukrajinci takvim odgovorom nisu zadovoljni. Kijevu je potrebna jasna poruka da će ih NATO zaštiti, ali ni Berbok, kao ni njene zapadne kolege tako nešto nisu spremne da obećaju.
Sa druge strane, Poseta Berbok Rusiji nešto je što privlači veću pažnje svetske javnosti, jer od odnosa Berlina i Moskve u velikoj meri zavisi stabilnost Starog kontinenta.
Iz konferencije za štampu, nakon razgovora ministara inostranih dela dve zemlje, možemo zaključiti da su obe strane ostale na svojim pređašnjim pozicijama. Ali, isto tako, da ni Nemačka ni Rusija ne žele dalje pogoršanje bilateralnih odnosa. Zato je kroz obraćanje za medije i Berbok i Lavrova ipak provejavao pomirljiv ton.
U Rusiji su svesni da nemački kancelar Olaf Šolc stoji na sličnom stanovištu kao i oni po pitanju Severnog toka 2. Tačnije, da smatra kako taj projekat treba odvojiti od politike, a sa čime se njegova koaliciona partnerka iz Zelenih Analena Berbok nikako ne slaže.
Zato Lavrov, svojim umerenim stavom, pokušava da smanji tenzije između dve zemlje. Odnosno, možemo zaključiti da je cilj ruskog ministra spoljnih poslova ne da „odobrovolji“ Berbok, kako bi promenila mišljenje, pošto je to gotovo nemoguće, već pre svega da ne oteža Šolcu i nemačkim socijaldemokratama da u svom stavu istraju.
Ono što je posebno interesantno za nas na Balkanu, jeste i kratak osvrt Lavrova na naš region.
Ruski ministar inostranih dela očigledno je svestan pojačanog američkog angažmana na Balkanu. Uostalom, sankcije koje su SAD uvele lideru Srba u BiH Miloradu Dodiku samo su potvrda te teze. Naime, Lavrov je poslao jasnu poruku da je interes Rusije, ali i Nemačke da se „stvari na Balkanu razvijaju u pozitivnom smeru“.
Čini mi se da je doajen ruske diplomatije ovim poslao jasnu poruku svojoj koleginici, da je Balkan evropsko pitanje i da zvanični Berlin ne bi trebala da prepusti SAD-u dominantnu ulogu u našem regionu. Istovremeno time je aludirao da politika SAD na Zapadnom Balkanu ne doprinos stabilizaciji prilika, već obrnuto.
Nikako ne treba zanemariti činjenicu da su Rusi u prethodnih više od mesec dana fokus svoje diplomatske aktivnosti usmerili na SAD.
Putinov predlog „o uzajamnom garantovanju bezbednosti u Evropi“ bio je adresiran na Vašington ne EU. Serija diplomatskih sastanaka ovog meseca, po pitanju ukrajinske krize, takođe je mahom organizovana na relaciji Moskva – Vašington. Bila je to svojevrsna poruka Kremlja Evropi da nisu pouzdan partner, ili možda bolje rečeno da nisu subjekt, već objekt međunarodne politike o čijoj sudbini se odlučuje u Beloj kući i Kremlju.
Upravo zato deluje da je poseta Nemačke ministarke inostranih poslova Moskvi prošla bolje nego što se očekivalo. Izgleda da je Rusija ipak ostavila „otvorena vrata“ Berlinu i EU da se po pitanju krize u Ukrajini vrate u igru kao važni politički činioci.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde:
Preuzmite android aplikaciju.
