Spektakularnu pobedu talibana u gotovo dvodecenijskom sukobu sa SAD-om, kao i njihov trijumfalan ulazak u Kabul, brojni svetski mediji su pripisali umešnosti Abdul Ganija Baradara.
Iako se Mavlavi Hibatulah Akundžada nalazi na čelu talibanskog pokreta i ima poslednju reč u verskim, političkim i vojnim pitanjima, poseban uticaj mule Baradara nikada nije ni bio sporan.
Za razliku od Akundžade, koji je pre svega verski lider, Baradar ima oreol velikog vojnog stratega i možda najmudrijeg talibanskog političkog lidera.
Pomenute činjenice navode nas na logično pitanje, zašto mula Baradar nije i formalno prvi čovek talibana i zbog čega mu je pripala uloga da iz senke upravlja dešavanjima u Avganistanu?
Odgovor je veoma jednostavan, u trenutku kada su se birale nove vođe talibana, nakon upokojenja mule Muhameda Omara 2013. godine ili smrti njegovog naslednika mule Aktara Mansura 2016. godine, mula Baradar se nalazio u pakistanskom zatvoru.
Samim tim, nije ni moga biti kandidat za novog lidera.
Inače, da su okolnosti kojim slučajem bile drugačije, verovatno bi baš njemu pripala ta čast da zameni, svog još iz detinjstva velikog prijatelja, neprikosnovenog i prvog talibanskog vođu mulu Omara.
Abdul Gani Baradar najverovatnije je rođen 1968. godine u provinciji Uruzgan u Avganistanu.
Još kao mladić, zajedno sa Muhamedom Omarom, borio se protiv sovjetskih okupacionih snaga.
Inače, nadimak baradar, što u prevodu znači brat, dao mu je upravo mula Omar sa kojim je zajedno osnovao talibanski pokret.
Tokom vladavine talibana obavljao je razne važne funkcije i to uglavnom vezane za komandu nad avganistanskim oružanim snagama.
Nakon američke invazije na njegovu zemlju 2001. godine, zajedno sa mulom Omarom, Baradar se povukao u planine.
Postoje indicije da je tom prilikom pao u zarobljeništvo grupe svojih sunarodnika, koji su se borili na strani američke vojske.
Zašto Avganistan nije Bajdenov poraz.
Navodno, tada ga je iz ruku neprijatelja spasila moćna pakistanska obaveštajna služba (ISI).
Inače, ista ta služba imala je ključnu ulogu, kako u samom formiranju talibanskog pokreta, tako i u njegovom finansiranju, naoružavanju i obuci. Naročito tokom prethodne dve decenije.
Praktično od američke okupacije Avganistana Baradar se nalazio u Pakistanu, odakle je i vojno i politički usmeravao delovanje talibana.
Iako je nesporni lider i dalje bio mula Omar, zahvaljujući tome što je bio izolovan u avganistanskim planinama i nije mogao adekvatno upravljati pokretom na najširem prostoru, Baradar je od svog prijatelja postepeno preuzeo koordinaciju gotovo svih važnijih akcija talibana u Avganistanu.
Važno je istaći da se Baradar tada pokazao kao čovek spreman na pregovore i to ni manje ni više nego sa Hamidom Karzaijem, tadašnjim proameričkim predsednikom Avganistana.
Bivši predsednik Avganistana može da se vrati u zemlju.
Međutim, onda je iznenada, u zajedničkoj akciji pakistanskih obaveštajno – bezbednosnih struktura i američke CIA-e, uhapšen u Karačiju.
Nakon toga proveo je gotovo osam godina u zatočeništvu.
Hapšenje Baradara SAD su definisale kao veliki uspeh i težak udarac zadat talibanima.
Međutim, već tada, postavljalo se pitanje kome je takav scenario najviše odgovarao.
Postoje indicije da su njegovo zarobljavanje inicirali sami Pakistanci, kako bi poslali poruku talibanima da, bez njihovog amina, pravljenje bilo kakvog sporazuma sa SAD i njihovim štićenikom Karzaijem nije dozvoljeno.
Ipak, 2018. godine, mula Baradar je pušten na slobodu i to očigledno na insistiranje Amerikanaca.
Naime, tada je već bilo jasno da će se SAD povući iz Avganistana.
Američke oružane snage i CIA izvode tajne operacije sa ciljem da evakuišu svoje građane
Samim tim, bio im je potreban neko, snažnog autoriteta kod talibana, zarad pravljenja dogovora o uspostavljanju novih struktura vlasti u Kabulu.
Izbor je pao na mulu Baradara, uticajnog lidera čija spremnost na razgovore nije bila upitna.
Nakon oslobođenja Baradar je otputovao u Katar u Dohu, gde je imenovan za šefa diplomatske kancelarije talibana.
Iako se nalazio pod snažnim pritiskom SAD da pozove saborce na priključenje vlastima predsednika Ašrafa Ganija u Kabulu, Baradar je to vešto izbegao.
Uspešno je odugovlačio pregovore svestan da se Amerikanci povlače iz njegove domovine, a da talibani to na terenu maksimalno koriste.
Nakon pada Kabula, a posle skoro dve decinije života u izgnanstvu, Baradar se konačno 17. avgusta 2021. godine vratio u Avganistan.
Nakon svega, postavlja se pitanje uloge mule Baradara u strukturama novih vlasti u Avganistanu, kao i njegovog odnosa sa mulom Akundžadom.
Baradara nesumnjivo očekuje visoka pozicija u novoj vlasti u Kabulu. Akundžada će biti prvi čovek zemlje i najviši verski autoritet, sličan ajatolahu u Iranu.
Druga ličnost talibanskog režima, operativno ključna, najverovatnije će biti mula Baradar, a od njihove saradnje i razumevanja zavisiće budućnost Avganistana.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Preuzmite androidaplikaciju.
