Od 24. februara tekuće godine i eskalacije rata u Ukrajini postalo je potpuno jasno da se svet menja i da će posledice tragičnih dešavanja na istoku Evrope biti dalekosežne i radikalne.
Nema sumnje da smo svi mi danas svedoci jednog istorijskog procesa tokom koga se u krvi ruši stari, a na njegovim razvalinama uzdiže novi svetski poredak.
Samim tim, posledice tog procesa manifestovaće se na globalnom nivou, a pogotovo na ratom zahvaćenom Starom kontinentu.
Naime, Evropa danas je i poprište i jedan od ključnih aktera sukoba između zemalja političkog Zapada i Rusije. SAD su nesumnjivo lider te zapadne alijanse, ali evropske zemlje su one koje plaćaju najskuplju cenu rata koji se vodi protiv Rusije. Vojna skladišta evropskih država gotovo su ispražnjena kako bi se pomoglo ukrajinskoj vojsci, izdvajaju se značajna finansijska sredstva za podršku ukrajinskoj državi, a gro tereta ekonomskog sankcionisanjsa Rusija takođe nose evropske zemlje.
Samim tim, ne možemo, a da se ne zapitamo, koliko će sve to koštati Evropu?
Cena koju će evropske države platiti, odnosno već je plaćaju, svakako će biti previsoka. Zarad ekonomskog slamanja Rusije Evropljani se odriču jeftinih ruskih energenata i plaćaju četvorostruko skuplji tečni gas iz SAD. Samo ta činjenica govori o sasvim izvesnim i dramatičnim reperkusijama po konkurentnost evropske privrede na globalnom tržištu. Ekonomska moć i visok životni standard, ono po čemu je Evropa do sada bila prepoznatljiva, veoma lako mogli bi postati samo deo nekad srećne evropske prošlosti.
Sa druge strane, političke posledice ovog sukoba takođe će se dramatično odraziti na Evropu. Već sada uočavaju se sve značajne pukotine u i onako nikad čvrsto izgrađenom evropskom jedinstvu. Na Istoku Evrope stvara se svojevrsni sanitarni kordon od izrazito antiruski raspoloženih država. Okosnicu te nove Evrope, koja će svoju sudbinu čvrsto vezati za SAD i postati produžena ruka anglo-saksonske politike u ovom delu sveta, biće osovina Kijev – Varšava. Poljska i Ukrajina, uz pribaltičke republike svakako će predstavljati svojevrsnu nepremostivu barijeru za bilo kakav pokušaj obnavljanja bližih odnosa Rusije i Nemačke. San o ujedinjenoj Evropi od Atlantika do Pacifika, samim tim, u narednim decenijama ostaće nedosanjan.
Osim toga sve vidljivije su i pukotine u odnosu Francuske i Nemačke, zemalja koje predstavljaju osovinu EU.
Odlukom da će od SAD nabaviti oružje u vrednosti od oko stotinu milijardi dolara Nemci su razočarali i razbesneli Francuze. Pariz je očekivao da će taj novac biti potrošen za kupovinu oružja od evropskih kompanija, ali u Berlinu su očigledno imali drugačiji stav. Sem toga, Šolc je neposredno nakon izbornog kongresa u Kini, koji je učvrstio vlast Si Đipinga, poveo delegaciju nemačkih privrednika u Peking i oglušio se na predloge Makrona da ta poseta bude organizovana na nivou EU.
Pomenuti potezi vlasti u Berlinu sve više nas navode na to da Nemačka, kao možda i najveći zagovornik ujedinjene Evrope, polako napušta svoje dosadašnje strateške planove. Odnosno, deluje da se u Berlinu mire sa sudbinom koju su SAD namenile za Stari kontinent. A to je da EU ostane savez ekonomski, ali ne i bezbednosno-spoljnopolitički povezanih država.
Ukoliko se to ispostavi kao tačno, biće to tužan kraj sna o velikom povratku Evrope, kao zasebanog subjekta, u međunarodnu geopolitičku arenu. Nažalost, sada deluje sasvim realno da će evropske države biti svedene tek na puku američku predstražu spram Rusije, i ništa više sem toga. Ekonomski, energetski i bezbednosno, Evropljani će u potpunosti zavisiti od SAD, a svaka mogućnost suverenog političkog delovanja biće im svedena na minimum. Mračna slika evropske budućnosti, samim tim, postaje sve izvesnija.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde:
Preuzmite android aplikaciju.
