Početna > Srbija
Blog Srbija

Srđan Graovac: Merkelova u poslednjoj poseti Moskvi

Odnos između Rusije i Nemačke sada već tradicionalno određuje dinamiku političkih tokova na Starom kontinentu.
Foto: Gradske info

Nije tajna da je Nemačka ekonomski motor Evrope, ali i da je kancelarka Angela Merkel svojim ličnim autoritetom uspela da politički uticaj svoje zemlje podigne na najviši nivo.

Značaj Rusije za sveukupnu stabilnost Evrope

Tokom svog gotovo šesnaestogodišnjeg upravljanja Nemačkom, Merkelova je i te kako bila svesna značaja Rusije za sveukupnu stabilnost Evrope. Zato su njeni kontakti sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom bili veoma intenzivni, pa i onda kada su postojala oštra neslaganja u stavovima, težilo se da to ne dovede do potpunog sloma bilateralnih odnosa.

Na nesreću obe strane takvih „izazovnih“ okolnosti bilo je i previše. Zapadne sankcije Rusiji, različiti pogledi na rešavanje brojnih međunarodnih kriznih situacija, a posebno sukob u Ukrajini do krajnih granica su udaljili Berlin i Moskvu.

Upravo zbog pomenutih događaja, koji nedvosmisleno govori o težini situacije u kojoj se nalaze trenutni odnosi Evrope i Rusije, najavljeni dolazak nemačke kancelarke Angele Merkel u Moskvu, za 20. avgust 2021. godine, ima poseban značaj.

Bez obzira što se tu radi o poseti odlazeće kancelarke, činjenica je da nemačku diplomatiju karakteriše konstantnost. Samim tim, ni budući nemački kancelar neće praviti dramatične spoljnopolitičke zaokrete, što inplicira da će Merkelova u Kremlju pred ruskim predsednikom nastupiti u punom kapacitet.

Na pregovaračkom stolu u Moskvi naći će se najvažnija sporna pitanja između EU i Rusije

Jasno je da će se na pregovaračkom stolu u Moskvi naći najvažnija sporna pitanja između EU i Rusije.

Prvo mesto svakako zauzima Ukrajina, odnosno stanja bezbednosti u toj zemlji i to posebno energetske. Nije tajna da se Ukrajinske vlasti osećaju izdanim od strane SAD i Nemačke, nakon njihove zajedničke odluke da se omogući završetak projekta Severni tok 2.

Ukrajinci su svesni da će time transport ruskog gasa preko njihove zemlje postati zamenljiv i da će izgubiti ne samo ogromne finansijske prihode od taksi na tranzit, nego i važan geopolitički značaj zemlje preko čije teritorije se taj energenta doprema u Evropu.

Amerika prihvatila realnost

Američki predsednik je očigledno zaključio da je taj projekat, iako štetan za američke interese, doveden do samog kraja i da ga je nemoguće zaustaviti, a da to ne izazove kolaps u odnosu sa Nemačkom. Zato je popustio pred zahtevima kancelarke Merkel očekujući da će mu njena zemlja, zauzvrat, biti saveznik na polju suzbijanja Kine.

Takođe, to Bajdenovo popuštanje povodom Severnog toka 2 može tumačiti i kao poruka Vladimiru Putinu. SAD su spremne odustati od beskompromisnog pritiska na Rusiju ukoliko se ta zemlja distancira od Kine.

U svakom slučaju Vašington i Berlin su napravili dogovor na čiji žrtvenik je položena Ukrajina. Iako je sporazumom Bajdena i Merkelove garantovano njihovo zajedničko angažovanje na zaštiti interesa zvaničnog Kijeva, uočavamo da su obećanja data toj zemlji više deklarativna nego obavezujuća.

Tačnije, za jedne i za druge bilo je važno da pred svetskom i ukrajinskom javnošću stvore utisak da su ipak vodili računa o interesima svog saveznika.

Prema sporazumu Bajdena i Merkelove, Nemačka se obavezala da će izdvojiti više od 200 miliona evra za energetski sektor Ukrajine, a organizovaće i takozvani „zeleni fond“ od milijardu dolara za podršku njenoj energetskoj nezavisnosti.

Pored toga, SAD i Nemačka su obećale da će iskoristiti sva raspoloživa sredstva za produženje ugovora o tranzitu ruskog gasa preko Ukrajine, koji ističe 2024. godine, kao i da će, ustreba li, uvođenjem novih sankcija sprečiti da Ukrajina postane žrtva energetskog ucenjivanja Rusije.

Ukrajinci polažu veliku nadu u susret Merkel – Putin

Ukrajinci su svesni da im taj sporazum suštinski ništa ne garantuje. Za nekoliko nedelja Severni tok 2 konačno će biti završen, a onda će se vlasti u Kijevu suočiti sa surovom realnošću. Zato Merkel ima veoma važan zadatak.

Posetu Moskvi ona mora iskoristiti da ubedi Vladimira Putina na kooperativnost prema interesima Ukrajine. Odnosno, mora učiniti sve da njen sporazum sa Bajdenom ne ostane samo mrtvo slovo na papiru.

Zato nije slučajnost to što će samo dva dana nakon dolaska u Moskvu nemačka kancelarka otputovati i za Kijev. Biće to prilika da se ukrajinske vlasti upoznaju sa rezultatima njene posete Kremlju i da konačno saznaju na čemu su u toj večitoj političkoj igri Zapada i Rusije.

Svakako da je ovo poslednji momenat da se za Ukrajinu isposluju bilo kakvi benefiti, jer onda kada Severnim tokom 2 poteče gas, spremnost Rusije na popuštanje biće daleko manja.

Prethodni autorski tekst Srđana Graovca, možete pročitati ovde.

 

Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.

 

Preuzmite android aplikaciju.