Још током Бајденове јунске посете Европи, за 15. јул 2021. године у Вашингтону, заказан је његов билатерални састанака са Ангелом Меркел. Немачкој канцеларки то је последња посета САД-у, јер после шеснаестогодишњег успешног бављења политиком, односно након септембарских парламентарних избора у Немачкој, она напушта политичку сцену.
Одлазак ове истакнуте лидерке свакако представља значајан догађај како за њену земљу тако и за светску политику.
Међутим, удубимо ли се у последице тог догађаја, уочићемо да ће њено повлачење изазвати више фасадне него суштинске промене.
Никако не смемо заборавити да је Немачка позната по континуитету, односно по томе да се власти мењају, али се драматични заокрети у њеној спољној или унутрашњој политици не дешавају.
Од овог састанка очекивања нису била превелика.
Зато, ни од овог састанка очекивања нису била превелика и то не због тога што је председник САД разговарао са канцеларком, чији мандат траје тек још који месец, већ зато што ће и њен наследник задржати исти политички курс.
Немачка је снажно везана за свог прекоокеанског савезника и било какве епохалне промене у односу између те две државе могу пре бити узроковане деловањем из Вашингтона него из Берлина.
Уосталом, мандат Доналда Трампа је најбоља потврда те тезе, а разлоге зашто је то тако, можемо пронаћи у скоријој историји.
Утицај САД у Европи је огроман.
Утицај САД у Европи, још од Другог светског рата је огроман, а посебно у Немачкој. Америчка војска је у Немачку дошла 1945. године где је остала до данас.
Читава послератна, односно постнацистичка политичка елита те земље стварана је под пресудним утицајем америчких обавештајно – безбедносних структура.
Држећи у рукама досијее који сведоче о деловању појединих немачких грађана у време нацизма, Американци су пресуђивали ко може, а ко не може да се бави политиком.
Стварана је, на тај начин, једна нова немачка политичка елита снажно везана или боље речено потпуно зависна од америчког утицаја.
Војна моћ Бундесвера је маргинализована, а политички утицај Берлина постао крајње условљен подршком из Вашингтона.
Немачка је данас пре свега економска сила.
Зато је Немачка данас доминантна сила на Старом континенту, али пре свега у економском смислу. Политичка моћ те земље није ни близу њене привредне снаге.
Шта више, време је показало да без америчке залеђине Немци немају ауторитет да наметну политичка решења ни у сопственом дворишту.
Најбољи пример за то је Балкан и преговарачки процес између Београда и Приштине. Од момента када су САД, под Трамповим вођством, престале да пружају безрезервну подршку бриселском дијалогу, тај процес се налази у перманентној блокади.
Једини начин да немачка ојача свој политички значај налази се у томе, да њене политичке елите коначно искораче из сенке моћног прекоокеанског „брата“ и покушају да са својим европским партнерима гради самосталну политичку агенду.
Наравно, узевши све поменуто у обзир, то је мало вероватно. Поготово сада када у Белој кући није Трамп, односно неко ко нема нимало слуха за потребе политичких кругова у Берлину.
Долазак Џозефа Бајдена враћа америчку политику на стари колосек. Европа, па самим тим и Немачка, поново ће бити амерички најближи савезник.
Берлин ће усаглашавати своју политику са жељама Вашингтона, а за узврат немачка ће добити „амерички маљ“ да њиме ојача свој слабашни политички утицај на Старом континенту.
Несугласице око Северног тока 2.
Зато несугласице око Северног тока 2 или размимоилажења око политике према Кини не треба схватати као преломни моменат у односу два савезника.
Пре свега то су тачке неслагања, где ће се обе стране погађати. Америци је тренутно битније да Немачка следи њену стратегију сузбијања Кине, тако да ће на реализацију Северног тока 2, ипак, зажмурити.
Немачкој је, са друге стране, изузетно важно да САД пруже безрезервну подршке Европској Унији.
За званични Берлин, пројекат европског јединства има стратешки, економски и политички значај, а најлакши начин за његову реализацију Немци виде кроз подршку из Вашингтона.
Много тога још увек повезује САД и Немачку, тако да значајније промене у њиховом односу не треба очекивати.
Епилог састанак Бајдена и Меркелове, са прегршт формалности и без спектакуларних саопштења, само је потврда те тезе.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца, можете прочитати овде.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Преузмите андроид апликацију
