Prethodnih dana i nedelja bili smo svedoci dramatičnih scena na Kosovu i Metohiji. Premijer privremenih kosovskih institucija Aljbin Kurti u dva navrata je slao do zuba naoružane specijalce na sever pokrajine. Zvanično, povod je predstavljao borba protiv kriminala i korupcije, a nezvanično, izazivanje haosa i nasilje u ovom većinski srpskom delu Kosmeta.
Tokom tih dramatičnih trenutaka u našoj javnosti se uporno ponavljalo jedno pitanje. Imaju li sva ta akta nasilja, generisana od strane Kurtija, veze sa lokalnim izborima u južnoj srpskoj pokrajini? Još i pre nego što su se biračka mesta na Kosmetu zatvorila, odgovor se jasno uočavao. Svakako da ima.
Naime, istraživanja javnog mnjenja, uoči izbora, jasno su pokazivala pad popularnosti Kurtijevog pokreta Samoopredeljenje, a rezultati prispeli nakon zatvaranja birališta samo su potvrdili te procene.
Kandidati Samoopredeljenje, u prvom krugu, nisu uspeli da osvoje niti jednu opštinu na Kosmetu. Šta više, izgubili su mesta koja su predstavljala neku vrstu njihovih snažnih uporišta, poput Južne Mitrovice. Sve to nam samo potvrđuje činjenicu, da je politika Aljbina Kurtija doživela potpuni fijasko.
Kurti je znao da će loš rezultat na lokalnim izborima dodatno poljuljati njegov autoritet i popularnost u javnosti kosmetskih Albanaca, a samim tim ozbiljno uzdrmati i njegovu vladu. Upravo zato, odlučio se na radikalne poteze demonstriranja sile nad srpskim civilima. Time je u poslednji momenat pokušao da vrati bar deo ekstremnog biračkog tela, koje je razočarano njegovim odnosom prema Beogradu odlučilo da mu uskrati podršku.
Nikako ne smemo smetnuti sa uma da je upravo premijer privremenih institucija u Prištini bio najglasniji promoter zauzimanja beskompromisnog stava prema vlastima u Beogradu. Kurti je oštro kritikovao svoje političke oponente zbog „slabosti“ prema srpskoj vladi, kao i samu činjenicu da uopšte učestvuju u briselskim razgovorima.
Međutim, nakon februarskih parlamentarnih izbora, kada je dobio većinsku podršku svojih sunarodnika i formirao vlast, ipak, nije postupao u skladu sa datim obećanjima. Ne samo da nije odbacio dijalog već je lično učestvovao u pregovorima sa predsednikom Republike Srbije u Briselu, što se svakako nepovoljno odrazilo na njegov rejting.
Sem toga, od obećanja datih građanima na Kosmetu da će podići standard i bespoštedno se boriti protiv kriminala i korupcije, ni Srbi ni Albanci nisu videli ništa. Zato su na ovim izborima birači Kurtiju poslali jasnu poruku. Svako strpljenje ima svoje granice, a bez opipljivih rezultata, sledi mu ubrzan politički sunovrat.
Baš zato, u narednom periodu možemo očekivati pooštravanje Kurtijeve antisrpske retorike. Očekuje nas još otvorenije sabotiranje pregovaračkog procesa i izazivanje novih incidenata, a posebno na osetljivom severu pokrajine.
Nažalost, Kurtiju je takva politika sada i više nego neophodna. Jedino ukoliko zadrži taj rigidan politički kurs možda uspe da zaustavi pad, kako lične tako i partijske, popularnosti. Nasuprot tome, svaki eventualni odlazak na razgovor sa srpskom stranom neminovno će se negativno odraziti na njegov rejting.
Takođe, nikako ne smemo zanemariti činjenicu da podsticanje srpsko – albanskih sukoba i sabotaža pregovaračkog procesa za Kurtija nije samo pitanje taktike, već strateškog delovanja. Bilo kakav dogovor Srba i Albanaca isključuje ostvarenje njegovog političkog ideala, stvaranja Velike Albanije.
Upravo zato, liderima zapadnih država Kurti mora pokazati da je dogovor Srba i Albanaca nemoguć i da je jedini način da se status Kosmeta reši njegovo pripajanje Albaniji. U tom slučaju Kosovu ne bi trebala ni nova međunarodna priznanja, a ni mesto u UN, pošto Republika Albanija sve to već ima.
Kurti zato ne beži od povlačenja „hazarderskih poteza“ i dovođenja regiona na ivicu oružanog sukoba.
Ukoliko bi se taj najgori scenario kojim slučajem i dogodio, njegov cilj bi bio ostvaren. Jaz između Srba i Albanaca postao bi nepremostiv, a svaki dogovor gotovo nemoguć. Naravno, tu se nameće logično pitanje, da li Kurti razmišlja o posledicama?
Padnu li mu na pamet izgubljeni životi, kojih bi u ratnim okolnostima svakako bilo i to na obe strane?
Odgovor je očigledan.
Svakako misli i o žrtvama, ali mu one ne predstavljaju prioritet. Kurti je ekstremni albanski nacionalista i pride fanatik. Kao takav on je svestan svih konsekvenci takve politike, ali ga nosi misao da ni jedna cena nije prevelika ukoliko se vekovni san o državnom jedinstvu Albanaca realizuje.
Za taj cilj on je spreman da sve „stavi na kocku“ i da sve „baci u vatru“, pa i živote svojih sunarodnika.
Hoće li se to i desiti, zavisi pre svega od spoljnjeg faktora. Bude li imao podršku za delovanje u pravcu destabilizacije regiona, Kurti se neće kolebati.
Ukoliko mu se pak, pošalje jasna poruka da mora nastupati konstruktivno, onda će se najverovatnije, kao i prošli put, sam povući sa vlasti. Bilo kakvo Kurtijevo učešće u postizanju dogovora sa Beogradom, teško je i zamisliti.
Samim tim, drugu opciju čini realnijom. Pogotovo u svetlu najave pojačane aktivnosti SAD u pravcu konačnog sporazumevanja Beograda i Prištine. SAD su i dalje dominantna globalna sila i nije za očekivati da će Kurti ući u sukob sa zvaničnim Vašingtonom. Uglavnom, do sredine naredne godine pregovarački proces će svakako dobiti na dinamici, a Kurti će morati da se odluči. Vreme mu polako ističe.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde
Preuzmite android aplikaciju.
