Redžep Tajip Erdogan, sadašnji predsednik Turske, u periodu od 1994 – 1998. godine obavljao je dužnost gradonačelnika Istanbula. Prvi put je izabran za premijera 2003. godine, da bi se na toj funkciji zadržao sve do 2014. godine. Praktično od napuštanja premijerske fotelje, pa do danas, on vrši dužnost predsednika republike. Tokom gotovo osamnaest godina vladavine, Erdogan i njegova Stranka pravde i razvoja (AKP), dali su nemerljiv doprinos ekonomskom i političkom jačanju svoje države. Zemlja, koja se do pre dve decenije teško mogla smatrati i regionalnom silom, danas igra značajnu ulogu na globalnoj geopolitičkoj sceni, a sve su prilike da će tako biti i u budućnosti.
Međutim, prema poslednjim ispitivanjima javnog mnjenja, popularnost AKP-a je značajno opala i to na ispod trideset procentnih poena. Procene istraživača javnosti govore da bi opozicija, u slučaju održavanja skorih vanrednih parlamentarnih izbora, uspela da osvoji natpolovičnu većinu glasova izašlih birača, što bi svakako označilo početak kraja Erdoganove skoro dvodecenijske dominacije.
Uzroke pada popularnosti AKP-a treba tražiti u objektivnim ekonomskim okolnostima, koje vladaju u Turskoj.
Velika inflacija, i konstantan gubitak vrednosti nacionalne valute, svakako su doprineli da standard turskih građana bude dramatično uzdrman. Dodamo li na to, ekonomske i zdravstvene, posledice izazvane virusom Kovid 19, stvari nam svakako postaju jasnije. U datoj situaciji, bilo je gotovo nemoguće očekivati da popularnost ključne stranke u vladajućoj koalicije ostane ne okrnjena.
Lošim finansijsko – privrednim trendovima u Turskoj, u velikoj meri je doprineo ekonomski pritisak SAD, koje time pokušavaju da vrate kontrolu nad „odbeglim“ saveznikom. Time se i investicioni tokovi udaljavaju od Turske, što svakako usporava njen ekonomski oporavak.
Strah od nametanja novih sankcija Ankari svakako je dodatno povećan nakon ulaska Džoa Bajdena u Belu kuću.
Povratak demokrata na vlast u Vašingtonu predstavlja svojevrsnu najavu rehabilitovanja Obamine politike „zauzdavanja“ Turske. Uostalom, kadrovska rešenja novog američkog predsednika idu u prilog takve teze. Jedan od ključni Bajdenovih ljudi za Bliski istok i Severnu Afriku postao je Bret Mekgurka, inače, diplomata blizak kurdskim političkim krugovima.
Analizirajući navedene činjenice možemo zaključiti da pritisak SAD na Tursku neće prestati. Naprotiv, vremenom može samo da se pojačava. Samim tim, Erdogan ne može očekivati da će, u takvim okolnostima, na polju ekonomije postići spektakularne rezultate, čime bi popravio rejting svoje partije.
Zato će Turski lider uspehe morati da potraži na spoljnopolitičkom planu. Odnosno, unutrašnje probleme pokušaće da zamaskira izazovima spolja.
Najverovatnije smo u tu svrhu bili svedoci i Erdoganove najnovije pretnje, da će proterati deset ambasadora zapadnih zemalja, među kojima se našao i diplomatski predstavnik SAD. Razlog za takvu odluku bio je njihovo mešanje u unutrašnje stvari Turske.
Naime, strane diplomate su pozvale na oslobađanje Osmana Kavale, čoveka koji se iz političkih razloga gotovo četiri godine nalazi u zatvoru i to bez pravosnažne osude. Međutim, nakon poruke iz američke ambasade, da je posvećena poštovanju Bečke konvencije i da, samim tim, nema nameru da se meša u unutrašnje stvari Turske i Erdogan je ublažio stav.
Turska vlada je ovu situaciju predstavila kao svoju veliku pobedu, a za očekivati je da ćemo se takvih i sličnih scenarija nagledati i u budućnosti. Antizapadno raspoloženje među običnim turskim svetom veoma je naglašeno, za šta postoje valjani istorijski razlozi. Samim tim, ovakvi potezi su nešto što može koristiti Erdoganovoj popularnosti.
Zato nas ne bi trebao iznenaditi ni neki snažniji turski vojno – politički angažman u inostranstvu. Naročito kako se turski izbori budu bližili.
Inače, Erdogan insistira na tome da se izbori trebaju održati u redovnom terminu, odnosno 2023. godine. Opozicija je svesna trenutne slabosti AKP-a i traži njihovo organizovanje u što skorijem roku. Ne bi trebalo da nas iznenadi ukoliko Erdogan po ovom pitanju popusti.
Pogotovo, ako proceni da vreme ne radi za njega, tačnije, ukoliko podrška AKP-u nastavi da pada. U tom slučaju, primeniće pomenuti scenario. Pokrenuće veliku akciju na spoljnopolitičkom planu, kako bi ostvario trijumf neophodnu da AKP „pogura“ na izborima. Zato, uprkos svim anketama, Erdogana ne treba prerano otpisivati.
Uostalom, do sada je pokazao zavidnu veštinu političkog preživljavanja.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde
Preuzmite android aplikaciju.
