Vlada crnogorskog premijera Zdravka Krivokapića od svog formiranja bila je nestabilna, a stanje rasula, koje je zahvatilo prethodne nedelje, bilo je nešto šta se moglo očekivati.
U stvari, s obzirom na političke prilike u Crnoj Gori i tromost i nesposobnost premijerovog kabineta, pravo je čudo da do potpunog kolapsa nije došlo i ranije.
Naime, crnogorski premijer Zdravko Krivokapić se od starta kockao. Umesto da formira vladu sačinjenu od predstavnika političkih partija, koje su formirale većinu, on se odlučio za nestranačku vladu ili ti vladu „eksperata“ kako je nazvao. Krivokapić je očigledno time „zagrizao prevelik zalogaj“, jer onaj ko se odluči da vodi vladu bez jasne i bezrezervne podrške većine u parlamentu mora biti politički „virtuoz“ pa da opstane na vlasti.
Zašto se Krivokapić odlučio da formira takvu vladu, sad je i više nego jasno.
Crnogorski premijer je dobro znao da nema uporište u političkim partijama već da njegova moć i uticaj proizilaze iz činjenice da ga je pokojni mitropolit Amfilohije, uoči istorijskih avgustovskih izbora 2020. godine, „progurao“ na čelo liste Demokratskog fronta. Samim tim, da je kojim slučajem sastavio vladu, u kojoj bi se našli politički lideri, njegov autoritet bio bi krajnje ograničen. Upravo zato se i odlučio za vladu nestranačkih ličnosti, odnosno, ministara koji bi polagali račune njemu, za razliku od partijskih kadrova koji bi se na prvom mestu smatrali odgovornim svojim strankama.
Međutim, vreme je pokazalo da ni on ni njegovih „dvanaest apostaola“, kako je jednom prilikom nazvao svoje ministre, nisu „blagosloveni“ izvanrednim političkim talentom, a koji bi im omogućio da u takvim okolnostima izguraju ceo mandat.
Svojom pasivnošću, pokazali su nedoraslost istorijskom trenutku. U njihovom delovanju nije bilo ni dovoljno odlučnosti ni dovoljno snage da iznesu ključne reforme, a na prvom mestu da se uradi ono što je narod od njih najviše očekivao. Da se obračunaju sa kriminalom i korupcijom i ako ništa drugo, onda da građanima Crne Gore ponude bar pravdu.
Samim tim, sada se postavlja pitanje, šta nakon pada Krivokapićeve vlade? Hoće li trenutna vladajuća većina birati novu ili će se praviti manjinska vlada ili će se pak ići na vanredne parlamentarne izbore.
Potpredsednik Krivokapićevog kabineta i lider Građanskog pokreta URA Dritan Abazović, koji je i izazvao krizu vlade, ponudio je „Solomonsko rešenje“. Prema njegovoj ideji novu vladu trebalo bi da formiraju pored njegove politička grupacija, SNP sa liste Demokratskog fronta i manjinske stranke, dok bi dve najjače grupacije u parlamentu, DF i Milov DPS, ostale u opoziciji. Pošto bi takva vlada imala bezrezervnu podršku tek petnaestak poslanik, očigledno je da bi predstavljala još jedan eksperiment na crnogorskoj političkoj sceni.
Ukoliko bi svoj naum ostvario, što sad deluje izvesno, Abazović bi dobio priliku da pokaže kako je za razliku od Krivokapića istinski politički „mag“.
Odnosno, da će svojom političkom veštinom uraditi ono što njegov prethodnik nije uspeo, da sačuva vladu i ponudi konkretne rezultate biračima.
Međutim, nemojmo se zavaravati, taj eksperiment, pre ili kasnije, dovešće do vanrednih izbora. Suštinski, Abazovićev potez samo je još jedan pokazatelj da pojedinim političkim liderima u Crnoj Gori nedostaje mnogo toga, ali sujete i samopouzdanja nikako.
Iako, još uvek ima vremena da se Abazović, Krivokapić i Bečić prizovu pameti i formiraju vladu sa jasnom većinom, u kojoj će DF biti stožer okupljanja, sada je to najmanje verovatna opcija.
Uskopartijski interesi nadvladali su razum, a cenu će platiti kako njihove političke grupacije tako i građani.
Nova manjinska vlada neće biti ništa drugo do produžetak agonije koja već traje, jer tako formiran kabinet jednostavno nema snage da iznese prekopotrebne reforme u Crnoj Gori. Tek vlada punog kapaciteta može da se uhvati u koštac sa mafijaškim strukturama koje Crnu Goru ne žele da ispuste iz svojih kandži. A građani taj obračun sa kriminalnim i korumpiranim sistemom već predugo čekaju i pitanje je koliko će još imati strpljenja
Zato, ukoliko se dogovor oko većinske vlade ne može postići, što bi bilo najbolje rešenje, jedini lek su izbori. Što pre Abazović i Bečić to shvate, posledice po njihove partije, ali i celokupno crnogorsko društvo biće manje bolne.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde:
Srđan Graovac: Nemačka šefica diplomatije u poseti Kijevu i Moskvi
Preuzmite android aplikaciju.
