Kada je nakon septembarskih saveznih izbora u Nemačkoj postalo jasno da su pobedu odnele socijal-demokrate u epicentru interesovanja svetske javnosti našao se Olaf Šolc, njihov predvodnik u ovoj izbornoj trci. Pošto je kandidat SPD-a za budućeg nemačkog kancelara definitivno političar sa najviše šansi da nasledi Angelu Merkel, interesovanje javnosti za njegovu biografiju je, logično i očekivano, dramatično je poraslo.
Olaf Šolc je rođen 1958. godine u Osnabriku u Donjoj Saksoniji. Odrastao je u protestantskoj luteranskoj porodici u Hamburgu sa dva mlađa brata. Član SPD postao je sa samo sedamnaest godina i tada je pripadao krajnje levoj struji te, jedne od dve, najuticajnije partije u Nemačkoj.
Studirao je pravo na Univerzitetu u Hamburgu, da bi se nakon završetka školovanja opredelio za advokatski poziv. Kao advokat bavio se radnim pravom što je nesumnjivo uticalo na određene promene i u njegovim političkim stavovima. Tačnije, tada je imao priliku da se bliže upozna sa načinom funkcionisanja nemačke privrede, njenim praktičnim potrebama i izazovima sa kojima se suočavala.
Sve to je doprinelo da Šolc napusti krajnje leve stavove i postane deo centrističkog i pragmatičnog krila unutar SPD-a. Inače na tim unutarstranačkim pozicijama nalazi se i danas.
Iako je obavljao funkciju zamenika predsednika SPD-ove omladinske organizacije, možemo reći da je pravi uspon u njegovoj političkoj karijeri započeo 1998. godine kada je izabran u nemački parlament.
Godine 2002. po drugi put je biran za poslanika u Bundestagu, da bi u periodu od 2002-2004. godine vršio funkciju generalnog sekretara SPD-a. Položaj je napustio kada je tadašnji partijski lider Gerhard Šreder najavio ostavku.
Nakon narednih saveznih izbora obavljao je dužnost šefa poslaničkog kluba svoje stranke. Prvi put je ušao u vladu Angele Merkel 2007. godine, u vreme „velike koalcije“ demohrišćana i socijaldemokrata, kao ministar za rad i socijalna pitanja.
Kada je SPD 2009. godine napustio nemačku vladu Šolc je postao zamenik šefa socijaldemokrata, da bi predvodeći svoje partijske kolege na izborima u Hamburgu 2011. godine ostvario veliku pobedu i postao gradonačelnik.
Nakon četiri godine je ponovio uspeh vodeći svoje partijske saborce do pobede na lokalnim izborima u tom gradu. Tokom obavljanja dužnosti gradonačelnika pokazao se kao vrlo pragmatičan lider, a jedan od momenata koji je obeležio taj period njegove karijere bio je pokušaj da u svoj grad dovede Letnje olimpijske igre.
Ipak, nije dobio podršku svojih sugrađana za taj projekat vredan više od jedanaest milijardi evra, što je za Hamburžane očigledno bila preskupa investicija. Takođe, pamtiće se i samit G20 u Hamburgu 2017. godine kada su izbili veliki neredi, a za šta su mnogi krivili gradonačelnika i njegovu nedovoljnu pripremljenost za organizaciju tog događaja.
Međutim, iste te 2017. godine desio se posebno važan događaj u njegovoj karijeri. Nakon saveznih izbora u Nemačkoj ponovo je formirana „velika koalicija“, a Šolc je postao ministar finansija i zamenik kancelarke Angele Merkel.
Mandat te vlade poklopio se sa velikom zdravstvenom krizom izazvanom virusom Kovid 19, koji je uzdrmao ekonomiju na globalnom nivou. U takvim okolnostima Šolc se pokazao kao sposoban ministar koji ume da svoje rezultate na najbolji način prezentuje javnosti.
Veliki paketi pomoći građanima i privredi od 750 milijardi evra na nivou EU i 130 milijardi na nivou Nemačke, a kojima je sprečen dramatičan pad ekonomije, u najvećoj meri pripisan je njegovoj odlučnosti. Samim tim, stekao je popularnost na nacionalnom nivou što je uspeo da materijalizuje na poslednjim izborima za Bundestag. Ugled mu nisu narušile ni finansijske afere sa kojima je povezivan u izbornoj kampanji.
Inače, zanimljivo je pomenuti, da je Šolc izgubio trku za lidera SPD-a, pre saveznih izbora u Nemačkoj.
View this post on Instagram
Međutim, novi lideri socijaldemokrata dobro su procenili da njegovu popularnost treba iskoristiti na ovim izborima i nisu se prevarili. Iako je Šolc čovek koga ne krasi posebna harizma, čak nije ni vrstan govornik, zbog čega je dobio pomalo podrugljiv nadimak Šolcomat, Nemci su u njemu prepoznali autoritet i kontinuitet, dve karakteristike posebno važne za lidera u vreme krize.
Nemci Šolca percipiraju kao nastavljača politika kancelarke Merkel, a samim tim i sigurnosti kojom je Nemačka odisala za vreme njena četiri mandata. Nemojmo zaboraviti da je to vreme bilo obeleženo složenim ekonomskim i političkim odnosima u svetu, ali i da je Nemačka uspela da očuva stabilnost i konstantan ekonomski rast.
Angela Merkel i Olaf Šolc se razlikuju ne samo po partijskim knjižicama, već i po činjenici da dolaze iz različitih društvenih miljea.
Merkelova je katolkinja odrasla u Istočnoj Nemačkoj, a Šolc protestant sa Zapada. Međutim, u očima nemačke javnosti imaju i dosta sličnosti. Ni jedno ni drugo nemaju posebnu harizmu i nisu vešti oratori, ali poseduju autoritet i pragmatizam.
Sem toga, zajedno su uspešno vodili Nemačku kroz najveću krizu u XXI veku. Sve to je nešto što je uticalo da u okolnostima kada Merkelova ne učestvuje u izbornoj trci, Nemci odluče da poverenje poklone Šolcu.
Time dobijamo odgovor na pitanje koje se neretko postavlja, ima li Šolc kapaciteta da bude veliki lider ukoliko nasledi Angelu Merkel? Odgovor se nameće sam po sebi. Šolc poseduje veliki broj i vrlina i mana identičnih ili sličnih kao njegova prethodnica, a ona je postala jedna od najznačajnijih liderki na globalnom nivou.
Ukoliko bude imao jasnu podršku svoje partije sasvim je izvesno da i on može igrati važnu ulogu u svetskoj političkoj areni.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde
Preuzmite android aplikaciju.
