Politička kriza u Kazahstanu svakako predstavlja događaj koji je privukao najveću pažnju svetske javnosti na početku ove 2022. godine.
Demonstracije u toj bivšoj sovjetskoj republici, izazvane poskupljenjem cene energenata, ubrzo su prerasle u nasilne proteste, čiji cilj je postao svrgavanje tamošnje vlasti.
Pošto su se pod udarom demonstranata našle i snage bezbednosti, kako njihovo ljudstvo tako i infrastruktura, delovalo je da je prevrat sve izvesniji. Čitave jedinice policije počele su da prelaze na stranu demonstranata, a posebno dramatične bile su scene nasilja nad pripadnicima organa reda, ali i civilima.
Iako je sve neodoljivo podsećalo na čuvene „obojene revolucije“, dobro poznat scenario za nasilno menjanje legalno izbranih vlasti, a možda ponajviše na dešavanja u Ukrajini iz 2014. godine, epilog je bio drugačiji od onog u Kijevu. Kazahstanski predsednik Kasim Žomart Tokajev odlučio se da potraži pomoć saveznika iz Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), regionalnog međunarodnog saveza, čiji cilj je očuvanje mira i bezbednosti na postsovjetskom prostoru.
Na poziv kazahstanskog predsednika snage ODKB-a su brzom i efikasnom reakcijom omogućile vladi lojalnim snagama da zavedu mir u zemlji.
Masovni neredi, nasilje i pljačka su zaustavljeni, a danas se sve više razgovara o uzrocima i posledicama pomenute krize. Pošto su same Kazahstanske vlasti jasno poručile da je na sceni bio pokušaj državnog udara i da iza svega stoji strani faktor, naravno da se svetska, pa i naša javnost najviše bavila tim segmentom krize.
Kazahstan se smatra bliskim ruskim saveznikom, uz Belorusiju verovatno i najbližim. Međutim, za razliku od Belorusije, Kazahstan je izuzetno bogat prirodnim resursima, a po površini deveta je zemlja u svetu. Samim tim, njegov geopolitički značaj prevazilazi važnost Belorusije. Upravo zato ta krizna dešavanja u njenom susedstvu za Rusiju su bila od izuzetne važnosti. Stoga i ne čudi što je okosnica intervencionističkih snaga ODKB-a obezbeđena od strane Kremlja. Uostalom Rusija je i vodeća zemlja tog saveza.
Uticaj zapadnih sila na pomenuta dešavanja u Kazahstanu naši mediji istakli su u prvi plan.
Takođe, o toj temi dosta se piše i govori u Rusiji, a posebno se apostrofira to što se kriza u Kazahstanu desila u jeku zategnutih odnosa između zapadnih sila i zvanične Moskve. Odnosno, uoči otpočinjanja serije januarskih pregovora između predstavnika SAD i Rusije oko krize u Ukrajini.
U trenutku kada ima već otvoren front u Siriji, gde je vojno angažovana, kada ima i potencijalni front u Ukrajini, koji preti da bude aktiviran, svakako da je otvaranje novog kriznog žarišta u Kazahstanu nešto što Rusija nikako ne koristi. Neredi u susedstvu za Kremlj predstavljaju samo dodatno otežavanja geopolitičke pozicije. SAD, sa druge strane, od takvog razvoja situacije mogu imati samo korist, jer njihov pritisak na Rusiju time dodatno dobija na snazi.
Naravno, iako je Moskva na kraju sprečila „ukrajinski scenario“ u Kazahstanu ne možemo se oteti utisku da su ruske obaveštajno bezbednosne strukture, inače sveprisutne u toj zemlji, napravile određene propuste.
Odnosno, da svojim obaveštajnim radom nisu uspeli preduprediti te opasne procese u Kazahstanu, već su dozvolile da se situacija otme kontroli i eskalira. U svakom slučaju, odlučna reakcija iz Moskve i efikasno delovanje snaga ODKB-a, zaštitili su kazahstanskog predsednika i interese Rusije u toj zemlji, ali pomenuti propusti predstavljaju nešto što vlastodršci u Kremlju svakako moraju pažljivo analizirati.
Zato, direktan i indirektan uticaj zapadnih obaveštajnih službi na dešavanja u Kazahstanu, nikako ne treba zanemariti. Naprotiv, on je svakako postojao, samo je pitanje u kojoj meri i da li je imao presudnu ulogu. Međutim, ne sme se zapostaviti ni ta činjenicu da je spoljnopolitički moment samo jedna strana medalje krize u Kazahstanu. Drugi aspekt, ni u kom slučaju manje važan, jeste pitanje: koliko su eskalaciji nasilja u toj velikoj i bogatoj azijskoj zemlji, doprinelo unutrašnje političke podele? Ali o tome u sledećem blogu.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde:
Srđan Graovac: Događaji koji su na regionalnom nivou obeležili 2021. godinu
Preuzmite android aplikaciju.
