Prethodnih dana svetska javnost je sa pažnjom ispratila postavljanje kamena temeljca za izgradnju mosta preko kanala koji bi trebalo da spaja Crno i Mramorno more.
Naime, ovim kapitalnim projektom Turska država planira da stvori alternativu Bosforskom prolazu, jednom od najopterećenijih trgovačkih puteva u svetu. Inače, taj projekat je star decenijama, a po nekim tvrdnjama čak i vekovima. Kako je broj trgovačkih brodova koji prolaze kroz Bosfor vremenom dramatično uvećan, pitanje njegove izgradnje postalo je sve aktuelnije.
Kroz Bosforski moreuz, nad kojim bdi drevni višemilionski grad Konstantinopolj, Carigrad ili Istanbul, godišnje prođe više od 45 000 brodova. Procene govore da će do sredine ovog stoleća taj broj narasti na čak 78 000 plovila, što bi ugrozilo, kako njegovu prohodnost, tako i bezbednost okoline.
Nikako ne smemo zanemariti činjenicu, da je optimalan kapacitet prolaza oko 25 000 brodova godišnje, kao i to da se tim pomorskim putem prevozi nafta, tečni gas i mnogi drugi opasni materijali. Gubitak kontrole nad pojedinim plovilima u moreuzu već je dovodio do zastoja, a s obzirom na rast transporta takve stvari se mogu očekivati i u budućnosti.
Havarije većih razmera, na tom gusto naseljenom prostoru Turske, nesumnjivo bi dovele u opasnost živote hiljada ljudi, ali i kulturnu baštinu od neprocenjivog značaja.
Kakve će biti političke posledice?
Svestan svih prethodno navedenih činjenica turski predsednik odlučio se da pokrene izgradnju tog 15 milijardi dolara vrednog projekta. „Nova stranica razvoja Turske“, kako je naglasio Redžep Tajip Erdogan, time će biti otvorena, a stambene četvrti, parkovi, turistički objekti i zone tehnološkog razvoja nicaće oko Kanala.
Svakako, da taj projekat ima izuzetnu ekonomsku vrednost. Međutim, ne možemo, a da se ne zapitamo, kakve će biti političke posledice njegove izgradnje, kako u Crnomorskom regionu tako i na globalnom nivou.
Izreka da ko kontroliše moreuze kontroliše svet, nije nastala nimalo slučajno. Imperije, u svojoj večnoj borbi za dominaciju, uvek su težile da zagospodare ovim geostrateški dragocenim teritorijama.
Danas, taj tesnac je pod kontrolom Turske, ali pod tačno definisanim međunarodnim obavezama, koje je ta država preuzela još 1936. godine, Konvencijom iz Montrea. Prema normama međunarodnog prava, prolaz civilnih brodova kroz Bosforski moreuz je slobodan, a jedina obaveza koja se nameće pomorskim trgovcima tiče se poštovanja bezbednosnih, sanitarnih i ekoloških pravila, uz plaćanje tek minimalne naknade.
Turska strana, samim tim, nema značajnije koristi od tog dinamičnog saobraćaja kroz moreuz pod njenom kontrolom. Izgradnja Istanbulskog kanala, baš zato, postala je ekonomski posebno interesantna za Tursku. Transport kroz novoizgrađeni Kanal omogućio bi naplatu adekvatne takse, a ovaj megalomanski projekat postao bi ekonomski izuzetno isplativ.
Šta kaže Konvencija iz Montrea.
Međutim, geopolitički gledano mnogo zanimljivije je pitanje plovidbe ratnih brodova Bosforom, a što je takođe sankcionisano Konvencijom iz Montrea. Prema odredbama pomenute Konvencije vojna plovila država, koje nisu deo Crnomorskog basena ne mogu ostati u tom moru duže od tri nedelje, a njihova ukupna težina ne bi trebalo da prelazi 45 hiljada tona.
Turska, samim tim, ima stratešku mogućnost da kontroliše kretanje ratnih brodova na tom politički osetljivom prostoru.
Naročito, to postaje važno, kada uzmemo u obzir sve veće prisustvo vojnih plovila NATO zemalja u Crnom moru, izazvanog inteziviranjem sukoba zapadne Alijanse i Rusije.
Jedini put ka toplim morima, za rusku Crnomorsku flotu, vodi kroz Bosforski moreuz. Zato je ovladavanje tim prolazom bio i ostao vekovni san ruske države. Upravo zato, zvanična Moskva sa posebnom pažnjom prati realizaciju ovog projekta.
Nakon izgradnje Istanbulskog kanala, gotovo sigurno će se otvoriti ključno političko pitanje, a to je, podleže li i taj prolaz Konvenciji iz Montrea? Mišljenja su tu podeljena. Ima onih koji smatraju da će to svakako dati šansu NATO-u da zaobiđe ograničenja nametnuta međunarodnim pravom, kada je u pitanju prisustvo njihovih pomorskih snaga u Crnom moru.
Inače, zapadne zemlje su tu Konvenciju i onako smatrale zastarelom, tako da je taj scenario i više nego izvestan. Ruski stručnjaci, sa druge strane, tvrde da se Konvencija ne odnosni samo na plovidbu Bosforskim moreuzom, već i na pitanje prisustva vojnih brodova u Crnom moru.
Sledstveno tome, oni su na stanovištu da će pomenute međunarodne norme svakako imati važnost i za brodove koji bi Istanbulskim kanalom uplovili u Crno more.
Turska vodi suverenu spoljnu politiku.
Uzmemo li sve pomenuto u obzir, možemo očekivati da će izgradnja Istanbulskog kanala izazvati novu napetost u crnomorskom regionu, a da će mnogo toga zavisiti od turskog tumačenja nadležnosti Konvencije u pomenutom slučaju.
Nema sumnje da će zvanična Ankara to pravo zadržati za sebe, posebno u svetlu činjenice da se prethodnih godina otrgla snažnom savezničkom zagrljaju SAD i počela da vodi suverenu spoljnu politiku. Izgradnja kanala biće prilika da tu suverenost ponovo potvrdi.
Uostalom, do završetka tog projekta proći će minimum šest godina, a ko zna kakva će tada biti konstalacija snaga u međunarodnoj političkoj areni. Turska će svoje tumačenje novonastale situacije svakako prilagoditi trenutku i sopstvenim geopolitičkim potrebama.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Preuzmite android aplikaciju
