Francuska uz Nemačku predstavlja jedan od dva „potporna stuba“ Evropske unije, tako da se naredni predsednički izbori u zemlji „Galskih petlova“ očekuju sa posebnom pažnjom.
Nema sumnje da taj izbori proces predstavlja jedan od najznačajnijih političkih događaja u Evropi. I da kojim slučajem nije došlo do izbijanja tog nesrećnog rata u Ukrajini, svetski mediji bi brujali o dešavanjima u Francuskoj. Ovako, kao i mnogim drugim slučajevima, važna globalna politički dešavanja, pa i predsednički izbori u Francuskoj, ostali su u senci ratnih dešavanja na istoku Evrope.
Već sada je jasno da će rat u Ukrajini ostaviti epohalne posledice po međunarodne odnose, svetsku ekonomiju, ali i na političke procese u pojedinim zemljama. Direktno to možemo da vidimo na primeru zemalja u kojima se održavaju izborni procesi, poput Francuske ili Srbije, a koje je odjek rata u Ukrajini u značajnoj meri marginalizovao.
Što se tiče Francuske, većina analitičara ujedinjena je u stavu da ovakve krizne situacije više idu na ruku vlasti nego opoziciji.
Samim tim, očekuje se da bi ratu Ukrajini mogao samo da ojača poziciju favorita na izborima, a to je sadašnji predsednik Emanuel Makron. Birači u vreme krize žele sigurnost. Zato, uz sve objektivne nedostatke Makronove vladavine, ipak je malo verovatno da će se Francuzi pre opredeliti za nešto novo i nepoznato nego ono provereno.
Međutim, rat u Ukrajini će svakako uticati na određene političke promene u Francuskoj. Tačnije, možda neće podstaći promenu sadašnje vlasti, ali će naterati predsednika Makrona, da menja svoju spoljnopolitičku agendu. Makron je uvek pripadao krugu „evrounitarista“ i kao ključni cilj svoje politike video je transformaciju EU ka federalnoj ili konfederalnoj zajednici država. Odnosno, želeo je stvaranje EU sa jedinstvenom spoljnom i odbrambenom politikom.
Ideja, o „Evropi u tri brzine“, otkrivala je njegovu nameru da se na čvrsto povezane zemlje zapadne Evrope, koje bi predstavljale jezgro EU, nadovežu sa njima slabije integrisane države istočne Evrope.
Dok bi u posebnom krugu bile one zemlje koje još dosta treba da rade na ekonomskim i demokratskim reformama, kako bi postale deo jedinstvenog evropskog političkog, ekonomskog i bezbednosnog prostora. U tom trećem krugu našle bi se Rusija, Turska i balkanske zemlje. Suštinski, Makronov plan se svodio na etapno ujedinjavanje Evrope i to u najširem smislu, od Atlantika do Vladivostoka.
Međutim, ta ideja sada, s obzirom na rat u Ukrajni, deluje potpuno deplasirano. Rusija, na koju je Makron računao kao ne samo geografski već i politički evropsku državu, gurnuta je prema Aziji i teško da će se politički ponovo okrenuti Zapadu. Samim tim, ideja o ujedinjenoj Evropi u najširem smislu moraće trpeti kardinalne promene.
Takođe, jedinstvena evropska spoljna i bezbednosna politika deluju kao nešto teško ostvarivo u doglednoj budućnosti.
Ruska vojna akcija u Ukrajini evropske države čvrsto je vezala za SAD i NATO. Makronova procena iz 2019. godine da je NATO-o „klinički mrtav“ ipak se pokazala kao pogrešna. Izgleda da se ta vojna alijansa ne samo „vratila iz mrtvih“, nego je svaka priča o svrsishodnosti njenog postojanje postala izlišna. Kako sad stvari stoje, SAD su ojačale koheziju unutar te zapadne alijanse, tako da će ideja o formiranju posebnih evropskih oružanih snaga, za šta se Makron zalaže, biti teško izvodljiva.
Makronu će rat na istoku Evrope verovatno pomoći da pobedi na predstojećim predsedničkim izborima, ali će ga i naterati da menja ili prilagođava svoju spoljnopolitičku agendu.
U svakom slučaju, ukoliko dobije šansu da još pet godina upravlja Francuskom, biće pod pritiskom da ostvari neke značajnije rezultate.
Okolnosti globalnih previranja nisu nešto što će mu olakšati posao, ali svakako da mu neće uskratiti šansu da se nametne kao novi evropski lider. I to ne samo u markentiškom smislu, kako je to bilo do sada, već i po delima koja bi mogla imati istorijski karakter. Za početak moraće da predstavi svoje redefinisane, ali i dalje ambiciozne, ciljeve na spoljnopolitičkom planu. Nakon toga vreme će učiniti svoje, pokazaće imali li Makron kapaciteta za velika postignuća.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde:
Preuzmite android aplikaciju.
