Istraživanja javnog mnjenja imaju posebno mesto u izbornom procesu. Javnost, bez obzira na to koliko im veruje, uvek ih sa posebnom pažnjom očekuje i analizira.
Ništa drugačije nije ni u slučaju predsedničkih izbora u Francuskoj zakazanih za nedelju 10. aprila 2022. godine.
Naime od decembra meseca prošle godine u Francuskoj su vršena brojna ispitivanja javnog mišljenja od strane različitih istraživačkih kuća (ELABE, Ipsos, ODOXA, Opinion Way,..). Sagledamo li kako se u prethodna četiri meseca kretala podrška birača predsedničkim kandidatima uočićemo određene zanimljive trendove.
Na prvom mestu treba istaći da se sve istraživačke kuće slažu oko toga da je drugi krug neminovan i da će u njemu gotov sigurno biti Emanuel Makron.
Sadašnji predsednik je neprikosnoveni favorit čija čelna pozicija u prvom krugu nije dovedena u pitanje. Važno je istaći da je sa izbijanjem rata u Ukrajini popularnost Makrona samo dodatno porasla.
Krajem marta tekuće godine podrška sadašnjem francuskom predsedniku nalazila se na oko 28% za razliku od decembra 2021. godine kada se kretala u rasponu od 23 do 26 procentnih poena. Čak je, po izbijanju rata, Makronova popularnost dostizala svoj maksimum sa predikcijom da bi mogao osvojiti i preko 30% glasova izašlih birača.
Kako sad stvari stoje oponent u drugom krugu sadašnjem francuskom predsedniku biće, kao i prošli put, Marin le Pen.
Podrška liderki Nacionalnog fronta trenutno se nalazi na stabilnih oko 21%, što je značajno više od trećeplasiranog radikalnog levičara Žan Lika Melanšona sa oko 16% podrške. Inače, Lepenova je značajno ojačala svoju poziciju u odnosu na decembar mesec kada se nalazila na oko 16%.
Inače, u decembru je kandidatkinja francuske Republikanske partije Valeri Pekres bila čak ispred Lepenove, što je predstavljalo svojevrsno iznenađenje. Međutim, stvari su se u međuvremenu obrnule tako da je Pekresova krajem marta pala na oko 10%.
Vredan pomena svakako je i rejting Erika Zemura, novinara, voditelja, publicista i radikalnog desničara.
Zemur se uoči izbora nalazi na oko 10 procentnih poena što je značajno manje od decembra meseca kada se nalazio na oko 15%. Očigledno je da on i Lepenova crpe podršku iz istog biračkog tela tako da je pad popularnosti jednom neminovno vodio skoku drugom predstavniku francuske krajnje desnice. U svakom slučaju, kako predviđaju ispitači javnog mnjenja, većina tog biračkog tela ipak će se odlučiti da podrži liderku Nacionalnog fronta i sada već tradicionalnu predstavnicu te političke opcije u zemlji.
Samim tim, možemo očekivati da će Lepenova moći da računa na Zemurove glasače ukoliko se nađe u drugom krugu. Sa druge strane, Makron bi u drugom krugu mogao da računa na glasove umerene desničarke Valeri Pekres, ali i većinu levičarskih birača od kojih će najveći kontigent pripasti Melanšonu. Suštinski, sasvim je izvesno da se ponovi scenario sa prethodnih izbora u Francuskoj kada je Makron uz fanatičnu podršku levoliberalne javnosti i njima naklonjenih medija odneo ubedljivu pobedu nad svojom protivnicom.
Verovatno je najveća opasnost po Makrona bila upravo Pekresova, koja cilja isto biračko telo kao i Makron, a u drugom krugu svakako bi sa njim vodila oštru borbu oko glasova levice.
Lepenova je, za razliku od Makrona i Pekresove tu hendikepirana. Najvećem delu tog levo orjentisanog francuskog biračkog tela Marin le Pen je suviše ekstremna, a samim tim i neprihvatljiva. Sem toga u slučaju da se u drugom krugu nađu Valeri Pekres i Emanuel Makron, novog predsednika bi suštinski odredili glasovi krajnje desnice. U tom slučaju Makron bi dopao u nezavidnu poziciju. Pošto se nalazio i nalazi pod rafalnom paljbom sa tog krajnje desnog spektra francuskog biračkog tela, bilo bi za očekivati da većina tih birača pre podrži Pekresovu nego njega.
Međutim, deluje da je rat u Ukrajini, uz ekonomsku krizu i strah od njegove eskalacije, deo birača koji su možda i gravitirali Pekresovoj preusmerio ka Makronu. Većina onih desno orjentisanih glasača koji su se dvoumili, kako pokazuju istraživanja javnog mnjenja, na kraju će se ipak odlučiti da izaberu sigurnost. Odnosno pružiće podršku nečemu što je provereno, politici dosadašnjeg predsednika Emanuela Makrona, naspram neizvesnosti koju sa sobom nosi svaka promena. Pa makar ta promena, u političkom smislu, bila i minimalna, što bi svakako bio slučaj ukoliko bi Pekresova pobedila.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde:
Preuzmite android aplikaciju.
