Prvi krug predsedničkih izbora u Crnoj Gori je završen. U drugoj rundi, 2. aprila 2023. godine, suočiće se dosadašnji predsednik Crne Gore Milo Đukanović i jedan od vođa Pokreta Evropa sad, Jakov Milatović.
Prvi krug predsedničkih izbora pokazao je da su procene istraživača javnog mnjenja u najvećoj meri bile ispravne. Naime, drugi krug se najavljivao kao neminovnost, kao i ulazak Đukanovića u isti i to sa prve pozicije. Jedina nepoznanica bila je drugo mesto oko koga su koplja lomili Jakova Milatovića i lidera DF-a Andrije Mandića.
Đukanović je u prvom krugu osvojio oko 35% glasova, što se više manje i očekivalo, ali je retko ko prognozirao da će Milatović sa osvojenih oko 29%, za gotovo 10 procentnih poena nadmašiti trećeplasiranog Andriju Mandić, koji je dobio podršku oko 19% glasača. Nema sumnje da su, glasajući na ovaj način, birači u Crnoj Gori poslali svojevrsnu poruku svim tamošnjim političkim akterima. Na prvom mestu, da postoji određeno zasićenje liderima koji decenijama učestvuju u političkom životu i da su spremni da svoju podršku daju relativno novim i mlađim snagama, poput Milatovića.
Nema sumnje da je Milatović veliki favorit u drugom krugu i da bi se moralo desiti čudo pa da Đukanović ostvari pobedu.
Naročito nakon jasne i nedvosmislene Mandićeve poruke da će DF u potpunosti stati iza Milatovića. Samim tim, čista matematika nam govori da se za dve nedelje može očekivati čak ubedljiv trijumf Milatovića nad sadašnjim predsednikom. Ogromna većina Mandićevih glasača, kao i Bečićevih koji je osvojio oko 11%, u drugom krugu će zasigurno glasati, i to ne toliko za Milatovića koliko protiv Đukanovića.
Nakon ovih izbora možemo zaključiti da Milatović u drugi krug ulazi sa rezervoarom od oko 60% potencijalnih birača, od onih koji su izašli na jučerašnje izbore. Malo toga oni imaju zajedničkog, ali ih jedna stvar ipak čvrsto povezuje, a to je negativan stav prema DPS-u i njegovom lideru. Sa druge strane, Đukanović je, uprkos pobedi u prvom krugu, doživeo pravi fijasko. Naime, na prethodnim izborima 2018. godine on je trijumfovao u prvom krugu sa osvojenih čak 180 000 glasova. Ovaj put osvojio je samo oko 123 000 glasova, odnosno izgubio je gotovo trećinu nekadašnje podrške.
Kada na sve to dodamo da je Draginja Vuksanović-Stanković kandidatkinja SDP-a 2018. godine imala podršku 27 000 birača, a u ovom izbornom procesu samo 11 000 ili ti 3,2%, neke stvari nam postaju jasnije.
Ceo taj takozvani „suverenistički blok“ 2018. godine je imao podršku oko 208 000 birača, a pet godina kasnije samo 134 000. Suštinski, ne samo da je došlo do osipanja podrške DPS-u, nego je i taj ekstremistički „dukljansko-montenigerski“ ideološko-politički korpus u totalnoj defanzivi.
Pošto su parlamentarni izbori u Crnoj Gori već u junu, možemo zaključiti da tamošnji politički činioci imaju veoma malo vremena za analizu ovog izbornog procesa i izvlačenje određenih pouka. Međutim, nema sumnje da je to neophodno. Na prvom mestu za DPS, jer rezultati ovih izbora suštinski predstavljaju najavu odlazak u istoriju Mila Đukanovića, a samim tim i potragu DPS-a za novim liderom i novom političkom agendom. Ekstremizam i sejanje podela na nacionalnoj osnovi, što jeste bila dosadašnja strategija DPS-a, nisu nešto na čemu će se u buduće dobijati izbori u Crnoj Gori i ovo glasanje je to nesumnjivo pokazalo.
Međutim, nema sumnje da i DF mora pažljivo analizirati poruku koju su im birači ovaj put poslali i zapitati se, da li je vreme za promene i da li treba pružiti šansu nekim novim, mlađim snagama?
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde:
Preuzmite android aplikaciju.
