Da će rat u Ukrajini iz korena menjati međunarodne odnose sada je i više nego jasno. Proces prekomponovanja na globalnoj geopolitičkoj sceni uveliko traje, a obrise tog „novog sveta“ koji se pred našim očima rađa možemo tek nazreti.
Suštinski, potpuno je jasno da novi svetski poredak neće biti unipolaran, a hoće li biti bipolaran ili multipolaran pokazaće vreme. Izvesno je da se već sada jasno ocrtavaju konture zapadnog političkog bloka kojim će dominirati SAD. U politici obuzdavanja Rusije, ali i narastajuće moći Kine, Amerikance će slediti Kanada, Australija, Novi Zeland, Južna Koreja, Japan i dominantna većina evropskih država. Logično, za nas se tu postavlja najvažnije pitanje. Gde je u toj novoj podeli sveta mesto Srbije i kako će se opredeliti naše političke elite?
Kada se ta odluka konačno bude i donosila oni koji o tome odlučuju svakako će morati da vode računa o svim aspektima naše trenutnu geopolitičku poziciju.
A pored geografskih i političkih oni su svakako ekonomski i kulturološki.
Kulturološki, tu nema dileme. Srbija je nedvosmisleno deo zapadnog kulturnog i civilizacijskog kruga. Način života naših sugrađana nam to jasno pokazuje. Dovoljno je prošetati ulicama srpskih gradova i lako će se zaključiti da je tu teško naći iole značajnije razlike u odnosu na druge države političkog Zapada. Mada, treba naglasiti da je taj kulturološki momenat u celoj priči najmanje bitan, jer su i razlike između Rusije i Zapada u tom smislu danas zaista minimalne.
Ekonomski, stvar je takođe jasna. Izuzev na energetskom polju, dominantno smo okrenuti EU i našem regionu. Za Rusiju nas veže uvoz sirovina, mahom energenata, dok nas sa Kinom pre svega povezuju njihove značajne investicije u našu privredu i infrastrukturu. Ipak, izvoz Srbije prevashodno je orijentisan ka regionalnim tržištima i zemljama EU.
U političkom smislu jasno smo definisali svoju stratešku opredeljenost ka procesu evrointegracija, dok smo vojno neutralni.
Za Rusiju nas politički najčvršće vezuju pitanja statusa Kosmeta i Republike Srpske. U oba slučaja naši interesi dobijaju snažnu podršku iz Kremlja, dok se sa planovima političkog Zapada po tim pitanjima u potpunosti razmimoilazimo. Upravo se u tim političkim dilemama nalazi suština naše rastrzanosti između Istoka i Zapada. Pitanje gde Srbija treba da se nađe u tom budućem geopolitički preuređenom svetu suštinski je uslovljeno rešavanjem naših gorućih nacionalnih tema.
Međutim, ni naša najvažnija i nerešena nacionalna pitanja ne mogu promeniti srž geopolitičke pozicije Srbije.
Koliko god nam bilo teško izreći odgovor na pitanje gde je mesto Srbije danas, na Istoku ili Zapadu, suštinski je to lažna dilema. U ovom trenutku jedan pogled na geografsku kartu jasno definiše našu poziciju i nedvosmisleno opredeljuje naš budući politički pravaca. Pošto smo sa svih strana okruženi zemljama NATO-a i EU ta dilema je praktično razrešena. Srbija u potpunosti ulazi u zapadni politički krug i jedino pojava ruske vojske u nekoj nama od susednih država tu realnost može da promeni. Do tada Srbija nema drugu opciju.
Suštinski, konačnim padom „nove gvozdene zavese“ preko Starog kontinenta, što je proces koji se trenutno dešava, naša istorijska dilema biće razrešena.
Pošto ćemo se u budućoj geopolitičkoj preraspodeli sveta naći okruženi zemljama političkog Zapada, naš manevarski prostor neće biti sužen, nego će nestati. Samim tim, ispostavlja se da je ta večita srpska dilema, jesmo li Istok ili Zapad, razrešena ratom u Ukrajini. Ostaje nam samo da se novonastaloj situaciji što bezbolnije prilagodimo, a što neće biti nimalo lako. I to upravo zbog nerešenih nacionalnih pitanja.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde:
Preuzmite android aplikaciju.
