Nakon što su delegacije Rusije, Ukrajine, Turske i Ujedinjenih nacija postigle sporazum o formiranju kordinacionog tela za izvoz ukrajinskih žitarica u Istanbulu, pitanje mirovnog rešenja za ukrajinsku krizu ponovo je aktuelizovano.

Iako ovaj dogovor predstavlja samo sporazum oko tehničkih pitanja, u vezi sa eksportom žita iz Ukrajinskih luka, generalni sekretar OUN Antonio Gutereš nazvao je ove pregovore „kritično važnim napretkom“.

Samim tim, postavlja se pitanje, da li su ovim dogovorom otvorena vrata za proširenje pregovora i na pitanje prekida rata?

Treba se podsetiti da ovo nije prvi momenat kada je delovalo da postoji šansa za neku vrstu mirovne ofanzive u Ukrajni. Ne tako davno gledali smo snimke iz voza za Kijev u kome su se našli italijanski premijer, nemački kancelar i francuski predsednik.

Moglo se tada nekom učiniti da je to možda i „poslednji voz“ za mir u Ukrajini, ali i tračak nade za ekonomskom krizom oprhvanu EU. Mario Dragi, Olaf Šolc i Emanuel Makron, tada su krenuli u diplomatsku misiju, od čije uspešnosti je delovalo da zavisi sudbina cele Evrope.

Analizirajući tadašnje ekonomsko-političke prilike u Evropi, u svetlu Ukrajinske krize, već tada bilo je jasno da ukrajinska i zapadna pregovaračka pozicija postaju sve teže, a posledice po evropsku ekonomiju sve bolnije.

Očigledno da su Makron, Dragi i Šolc to dobro uočili i da su zato želeli da što pre dođe do mirovnog rešenja. Činilo se da će saputnici iz voza za Kijev zajedničkim snagama pokušati da izvrše pritisak na Zelenskog kako bi napravio određene ustupke Kremlju i kako bi se ovaj rat konačno zaustavio.

Međutim, ubrzo nakon povratka evropske trojke iz Kijeva postalo je jasno da ta diplomatska inicijativa nije dala značajnije rezultate i da su očekivanja od evropskih lidera bila prevelika. Ukoliko je i bilo volje da se zajedničkim nastupom Zelenski privoli na veći stepen kooperativnosti, ubrzo je sve palo u vodu.

Obilasci razrušenih delova Ukrajine, kao i mesta navodnog masakra nad ukrajinskim civilima, prebacilo je pritisak sa domaćina na goste. Koliko god da je bilo teško tražiti od Zelenskog bolne ustupke uoči polaska za Ukrajinu, toliko je to postalo još teže nakon dolaska „evropske trojke“ u Kijev. Naime, direktnog suočavanja evropskih lidera sa posledicama rata neminovno je umanjilo njihovu želju da najoštrije nastupe prema svom savezniku.

Pošto se „diplomatski voz“ vratio neobavljenog posla iz Kijeva, postalo je jasno da će sve, kao i do sada, zavisiti od istinskog gospodara situacije na Zapadu, a to su SAD.

Ukoliko Vašington da „zeleno svetlo“ pregovori imaju šansu, u suprotnom Zelenski će svaku pomisao na ustupke u startu odbaciti.

Suštinski, SAD i Zelenski bi u narednom periodu možda i mogli pokazati interesovanje za mirovnu inicijativu, ali isključivo taktički, kako bi obezbedili koji trenutak predaha. Eventualno primirje vlastodršci u Vašingtonu iskoristili bi da što lakše, brže i sa što više oružja opreme ukrajinsku vojsku, a samim tim, da i ovu agoniju produže.

Već smo mnogo puta naglasili da je cilj „jastrebova u Vašingtonu“ slamanje Rusije. Kako sad stvari stoje taj strateški pravac se neće menjati.

Svako primirje, a samim tim i mir, za njih imaju samo taktičku ulogu. Zato će se politika iscrpljivanja i izolovanja Rusije nastaviti, a žrtve koje će na tom planu podneti Ukrajina i Evropa, za vašingtonsku elitu su neophodnost.

Sasvim je izvesno da su vlasti u Moskvi svesne svoje pozicije kao i američkih planova. Uz sporost, tromost i sve objektivne nedostatke dosadašnjeg toka specijalne vojne operacije, Rusi su ti koji na frontu u Ukrajini imaju inicijativu i teško da bi u ovom trenutku pristali na primirje.

Zato, deluje da su šanse za mirovno rešenje ukrajinske krize, bez obzira na skori dogovor iz Istanbula ili na reči upozorenja Kisindžera, veoma male.

Kako sad stvari stoje svet mora da se spremi za nastavak rata nesmanjenom žestinom, ali i na teške ekonomske posledice koje će takav razvoj situacije neminovno doneti.

Autor: Srđan Graovac

Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.

Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde:

Srđan Graovac: Evropi je neophodan mir i to što pre

Preuzmite android aplikaciju.