Svakako da bi vest o prekidu ratnih operacija u Ukrajini i rešavanju ove krize mirnim putem bila najbolje rešenje.
Međutim, tu se postavlja ključno pitanje: šta ćemo sa planovima i ostvarenim ciljevima? Odnosno, da li su sve strane involvirane u ovaj sukob spremne da polože oružje dok ne postignu potpuni trijumf?
Kada kažem sve strane tu ne mislim samo na Rusiju i Ukrajinu, koje su u direktnom ratu, već i na zapadne sile bez čijeg indirektnog učešća se ovaj sukob ne možemo sagledati na sveobuhvatan način. Naime, potpuno je jasno da rat u Ukrajini nema lokalni karakter, bar što se tiče njegovog geopolitičkog značaja, već da se kroz njegovu realnost prelamaju budući odnosi Rusije i političkog Zapada.
Američki predsednik Džozef Bajden planira da narednih dana poseti Evropu i uzme učešće na samitu NATO-a u Briselu.
Biće to svakako dobra prilika da NATO zemlje učvrste svoju poziciju prema Rusiji i da pokušaju otkloniti čak i te malobrojne disonantne tonove, a koji se odnose na odbijanje pojedinih država da uvedu sankcije zvaničnoj Moskvi.
Upravo tu dolazimo do ključnog momenta krize u Ukrajini, a to je pitanje koliko deeskalacija odgovara zapadnim zemljama? Nekim, poput većine evropskih država, mir je prekopotreban. Sankcije Rusiji negativno se odražavaju po rusku, ali i evropsku ekonomiju. Zemlje EU zavisne su od ruskih resursa kojih se usled ovog rata odriču, a sve sa ciljem da se pojača politički pritisak na Kremlj. Samim tim, svako produžavanje ovog sukoba ekonomske prilike na Starom kontinentu čini težim, a standard Evropljana neizbežno pada.
SAD, za razliku od EU, u ovom sukobu imaju lagodniju poziciju. Rat se ne vodi u njihovom dvorištu, energenata i hrane imaju dovoljno, a sa Rusijom i nisu bili neraskidivo ekonomski vezani.
Samim tim, čini se da će glavna prepreka postizanju mirovnog sporazuma upravo biti američka politika prema Rusiji.
Kako vreme prolazi sve se više čini da SAD nemaju nameru da smanje presiju koju trenutno, mobilišući ostale zapadne saveznike, vrše na Kremlj. Cilj tog opšteg političkog, medijskog i ekonomskog obrušavanja na Rusiju i više je nego jasan. Sankcijama devastirati rusku ekonomiju, kako bi se izazvao dramatičan pad standarda građana te zemlje. Nezaposlenost i opšte siromaštvo, koje zapadni stratezi očekuju da uskoro vide u Rusiji, uz tragične vesti o stradanju ruskih vojnika na ukrajinskom frontu, trebaju predstavljati okidač za stvaranje predrevolucionarnog raspoloženja.
Zaplenom imovine ruskih oligarha Zapad pokušava da stvori grupu nezadovoljnih, a uticajnih pripadnika ruske „duboke države“.
Od tih tajkuna očekuje se da će se povezati sa onim elementima unutar ruskog državnog sistema koji nisu zadovoljni sadašnjom vlašću. Time bi se stvorila kritična masa za izvođenje prevrata. Suštinski, ova strategija Zapada nije ništa novo, već samo sprovođenje njihovog starog dobrog recepta za rušenje neposlušnih režima. Inače, slični scenariji dešavali su se u skorijoj i daljoj prošlosti nebrojeno puta i to širom sveta.
Inače, za Rusiju je posebno bila kobna 1917. godina, kada je učestvovala u Prvom svetskom ratu, i kada se nosila sa sličnim problemima kao i danas. Teška ekonomska kriza pojačavala je tada veliko narodno nezadovoljstvo, dok su ga vesti sa fronta samo produbljivale. Upravo su to bile okolnosti koje su na koncu omogućile izbijanje Velike ruske revolucije. Posledice tog važnog istorijskog događaja iz 1917. godine bile su epohalne. Rusija je doživela potpuni kolaps i za naredne skoro dve decenije gurnuta je na marginu svetskih dešavanja.
Sada je i više nego jasno da je Ruska revolucija model po kom američki stratezi nastupaju danas i da u ovom trenutku samo procenjuju kako Rusiji mogu naneti više štete.
Nastavkom rata ili mirom. I jedno i drugo nosi određene izazove, odnosno, uzrokovaće veće ili manje posledice po stanje u Rusiji. Zato se državno rukovodstvo u Kremlju mora pouzdati, između ostalog, u to da su Rusi nešto naučili iz sopstvenih grešaka. Odnosno, da neće dozvoliti da im se ponove tragični događaji iz prošlosti i to u svom najgorem obliku.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde:
Preuzmite android aplikaciju.
