I pre korona krize i rata u Ukrajini bilo je jasno da se dešavaju globalne geopolitičke promene od istorijskog značaja, odnosno, da SAD gube ulogu svetskog hegemona.
Ekonomsko uzdizanje Kine, odlučnost Rusije da po cenu upotrebe oružja odbrani svoje interese u Siriji, Indija sa narastajućom vojno – ekonomskom snagom i skoro četiri puta više stanovnika od Amerike, samo su neki od pokazatelja nove realnosti u međunarodnim odnosima.
Suštinski, na geopolitičkom planu, rat u Ukrajini nije ništa sistemski izmenio, već je samo ubrzao proces preraspodele globalne moći. Međunarodna javnost je upravo zato sve više svesna da se pred njenim očima rađa novi svetski poredak, što otvara logično pitanje. Kako će izgledati geopolitička arhitektura sveta u budućnosti?
Rat u Ukrajini označio je otpočinjanje novog „Hladnog rata“ između Rusije i Zapada, što će imati dalekosežne posledice na geopolitičkom planu.
Odnosno, Rusija će se nedvosmisleno okrenuti Kini za koju će se još čvršće ekonomski i bezbednosno vezati. Zvanični Peking, u tim okolnostima, iskoristiće dominantne ekonomske kapacitete i nametnuti svoje liderstvo u okviru tog Istočnog bloka. Sa druge strane, NATO zemlje i one koje gravitiraju krugu političkog Zapada, mahom će stati iza SAD-a, kojima nesumnjivo pripada vođstvo nad Zapadnim blokom. Bipolarni svet, na taj način, biće uspostavljen.
Ratnog obračuna dva saveza najverovatnije neće biti i to jedino zato što i jedni i drugi imaju nuklearni potencijal da zbrišu život na Zemlji. Međutim, svakako će uslediti odmeravanje snaga na svim meridijanima sveta. I to u kontrolisanim ratovima, ograničenim na uži geografski prostor. Slično kao i u vreme sukoba SAD-a i SSSR-a tokom Hladnog rata.
Međutim, to bi mogla biti samo prelazna faza od bipolarnom ka multipolarnom međunarodnom poretku.
Sada sve realnije deluje da bi isprva i mogli imati dva dominantna svetska saveza, ali i da će se vremenom isprofilisati više ključnih globalnih centara moći. Obrise tih vodećih globalnih činilaca već vidimo, to su SAD, Kina, Rusija, Indija i eventualno Evropska unija. Naravno, svaka od pomenutih sa svojim saveznicima u svetu.
Doduše, Evropa može da igra značajnu ulogu u međunarodnim odnosima isključivo ukoliko se iznutra reformiše i uspostavi jedinstvenu spoljnu i bezbednosnu politiku. Zato će vitalni interes SAD, u narednom periodu, biti da EU ostane samo zajednica ekonomski povezanih država. Bez snažnog političkog i vojnog objedinjavanja. Pojedinačno ni jedna zemlja u Evropi nema kapaciteta da igra značajnu političku ulogu na globalnom nivou. Zato, ukoliko ostanu u trenutnom statusu, prirodno će gravitirati SAD-u, a američki uticaj na evropskom kontinentu biće očuvan.
Međutim, nerealno je očekivati da će Evropljani slepo slediti Amerikance u njihovom krstaškom pohodu za odbranu sopstvene globalne dominacije.
Uostalom, Evropska unija je nastala i iz želje evropskih država da ponovo igraju važnu ulogu u svetskoj politici, a ne da budu bilo čiji privezak. Isto tako, pitanje je i koliko je Rusija spreman da sledi Kinu u njenoj želji za dominacijom na globalnom nivou. Svakako, da u Kremlju svoju zemlju ne vide kao drugorazrednu silu. Nesagledivi resursi i strahovita vojna moć prirodno ih tera da traže svoj zaseban geopolitički put.
Navedene pretpostavke navode nas na zaključak da će dinamika preraspodele svetske moći zavisiti od dešavanja prevashodno u Evropi.
Ukoliko Amerikanci izgube kontrolu nad Starim kontinentom ostaće i bez većine svojih najznačajnijih saveznika.
Jedinstvo Zapadnog bloka time bi prestalo da postoji, a ključni korak ka multipolarnom svetu bio bi načinjen. Svakako da bi taj proces dezintegracije saveza na Zapadu umanjio strah na Istoku. Nestala bi potreba da se Rusija i Kina po svaku cenu drže zajedno. Rusija bi time dobila podstrek da zauzme nezavisnu poziciju u globalnoj geopolitičkog areni, a multipolarni svetski poredak bi bio uspostavljen.
Naravno, za takve sveobuhvatne globalne promene potrebno je vreme. Zato je bipolarni svet naša realnost i to ne samo u godinama već i decenijama koje dolaze.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde:
Preuzmite android aplikaciju.
