Povlačenje NATO snaga izazvalo je tektonske potrese u Avganistanu. Opstanak vlade u Kabulu, usled nezadrživog nadiranja talibanskih trupa i više je nego neizvestan.
Međutim, pored pitanja sudbine avganistanskih vlasti, otvara se i dilema kako se sve to može odraziti na regionalne odnose u centralnoj i jugozapadnoj Aziji, pa i šire?
Nikako ne smemo zaboraviti da su za taj geopolitički važan prostor zainteresovane sve velike sile, ali i važni regionalni igrači.
Upravo zato možemo očekivati da će Avganistan postati poprište žestoke borbe za ostvarenje uticaja i realizaciju različitih političkih ciljeva.
Geopolitički važan prostor za SAD i ostale velike sile.
SAD pokušavaju da bez angažovanja glomaznih i preskupih oružanih snaga, kroz sporazum Talibana i zvanične vlade, zadrže sopstveni uticaj na tom prostoru.
Približavanje Amerikanaca Talibanima možemo posmatrati i kroz prizmu toga da će preko njih pokušati da podstaknu nerede u muslimanskim delovima Kine.
Nemojmo zaboraviti da je Kina definisana kao ključni američki protivnik i da će SAD odlučno delovati u pravcu njene destabilizacije.
Rusija i Kina imaju veliki interes.
Rusija ima zadatak da spreči prelivanje islamskog ekstremizma iz Avganistana na svoju teritoriju.
Prvu branu u toj strategiji predstavljaju saveznice Ruske federacije u Srednjoj Aziji Tadžikistan, Uzbekistan i Kirgistan.
Pomenute države imaju dominantno muslimansko stanovništvo, pa su samim tim podložne delovanju ekstremističkih islamskih grupa, bilo Talibana bilo Islamske države.
Usled toga, na tom prostoru, možemo očekivati pojačanu obaveštajno – bezbednosnu angažovanost Rusije sa ciljem da se, u njihovoj zoni interesa, bilo kakvo delovanje Talibana neutrališe.
Kina je posebno zainteresovana za Avganistan i dobru saradnju sa Talibanima, koja inače već i postoji.
Naime, zvanični Peking ne želi da se u Avganistanu, u tim ekstremističkim krugovima, stvori baza za podršku ujgurskim muslimanskim pobunjenicima u Kini.
Zato ekonomsko povezivanje sa Avganistanom, a posebno talibanskim strukturama, za Kineze ima ne samo ekonomski već i ogroman politički značaj.
Turska pokazuje nameru da bude ne samo važan regionalni već i globalni igrač.
Redžep Tajip Erdogan je najavio podršku svoje vojske vladi u Kabulu, pa čak i njihov ostanak u Avganistanu i nakon povlačenja Amerikanaca.
Tačnije, Turci bi da zagospodare aerodromom u Kabulu, svesni da time drže i avganistansku prestonicu pod svojom kontrolom. Talibani, sa druge strane, nimalo blagonaklono ne gledaju na takve ideje zvanične Ankare.
Međutim, nema sumnje da će Erdogan pokušati da iskoristi priliku kako bi ojačao svoj uticaj u toj geopolitički važnoj državi.
Erdoganovi interesi nisu neposredno vezani za Avganistan.
Tursko pozicioniranje u toj zemlji moramo razumeti kao pokušaj da se dobije još jedan adut za političku trgovinu sa drugim globalnim igračima, a oko za njih važnijih pitanja.
Sirija i Libija su svakako prioritet za zvaničnu Ankaru u odnosu na Avganistan.
Interesi Irana i Indije.
Iran ima dugu granicu sa Avganistanom. Već je značajno proširio svoj uticaj u Siriji i Iraku, kao i na Arabijskom poluostrvu.
Zvanični Teheran svakako neće propustiti šansu da svojim ključnim spoljnopolitičkim oponentima, Turskoj ili SAD, pomrsi račune, kao ni da svoj uticaj u susedstvu dodatno ojača.
Iranci već imaju određene kontakte sa pojedinim talibanskim frakcijama, tako da će u narednom periodu i njihov uticaj biti sve prisutan u Avganistanu.
Takođe, ne smemo zanemariti ni Indiju, koja strepi od pobede Talibana u Avganistanu.
Zvanični Nju Delhi je i te kako svestan da bi takav scenario omogućio stvaranje „sigurne zone“ za ekstremističke snage koje deluju na njihovoj teritoriji, na prvom mestu u Kašmiru.
Pojedinci ne isključuju čak ni vojno angažovanje Indije ukoliko se takav scenario realizuje. Pakistan je, sa druge strane, već tradicionalno angažovan u Avganistanu i svakako će pružiti podršku Talibanima ne bi li pomenuti strahovi, njihovog najvećeg rivala, Indije postali realnost.
Mogućnost izbijanja građanskog rata.
Uzmemo li sve rečeno u obzir postaje nam jasno kakve posledice sa sobom nosi povlačenje Amerikanaca iz Avganistana.
Ogorčena borba za uticaj već je otpočela, a svaka zainteresovana strana tražiće svoje saveznike unutar, plemenski i po brojnim drugim osnovama, podeljenog Avganistana.
Samim tim, građanski rat deluje kao realna opasnost koja se nadvila nad tom nesrećnom zemljom.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca, možete pročitati ovde.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
