Nakon svakog sastanka zvaničnika Evropske Unije sa predstavnicima naroda na Zapadnom Balkanu poruka, kao po pravilu, uvek bude ista. Balkanski narodi imaju evropsku budućnost, a da bi je ostvarili moraju se posvetiti sprovođenju unutrašnjih reformi. Odnosno, svoju politiku i vrednosna načela moraju harmonizovati sa zemljama EU.
Možda u svemu tome ne bi bilo ničeg čudnog da se taj narativ godinama, a sada već i decenijama ne ponavlja. Sledstveno tome, ne možemo, a da se ne zapitamo, koliko je evropska administracija iskrena u svojim tvrdnjama o nespornoj evropskoj perspektivi država Zapadnog Balkana? Odgovor možemo dobiti samo ako, uporedo analiziramo, kako situaciju u našem regionu, tako i onu u EU.
Kako do punopravnog članstva u EU?
Evropska unija je propisala određene standarde, čije ispunjavanje predstavlja neophodnost da bi pojedine države postale deo njene porodice. Evropska komisija prati napredak svake zemlje pojedinačno. Vrednuje njena postignuća i određuje dinamiku otvaranja pregovaračkih poglavlja, koja predstavljaju deo mape puta do konačnog cilja, punopravnog članstva u EU. Svakako, da situacija u zemljama regiona nije savršena i da se uvek mogu naći zamerke na stanje u određenim segmentima njihovih društava.
Međutim, isto tako, ne možemo, a da ne primetimo da su u EU već ušle države, čije sveukupno ekonomsko – političko stanje nije ništa bolje od trenutne situacije u zemljama na Zapadnom Balkanu. Sve to nam govori da članstvo Srbije i njenih suseda u EU, ne zavisi toliko od preskakanja tih administrativnih prepreka u procesu usaglašavanja njihovih sistema sa evropskim, već na prvom mestu od političke volje njenih vodećih članica.
Pravi primer su Rumunija i Bugarska.
Najbolji primer su nam tu Bugarska i Rumunija. Obe pomenute države, kada su postale članice EU, nisu ispunjavale sva njena proklamovana vrednosna načela.
Međutim, pogledamo li geopolitičku mapu Evrope biće nam jasno da je njihovim uvođenjem u EU, evropski politički prostor zaokružen. Evropske granice su pomerene ka Crnom moru, čime je, za politički zapad, jedan važan geostrateški cilj ispunjen. Bedem prema Rusiji je ojačan, a njen uticaj na Balkanu dramatično smanjen.
Prijem Rumunije i Bugarske u EU, samim tim, bio je podstaknut strateškim političkim planovima, pa je sledstveno tome i politička volja nadjačala sve druge objektivne nedostatke, očitovane tokom pregovaračkog procesa, pomenutih država.
Za Zapadni Balkan ne postoji politička volja.
Nažalost, kada su u pitanju zemlje Zapadnog Balkana, ta snažna politička volja ne postoji. Evropska unija se trenutno suočava sa unutrašnjim gorućim problemima. Jedan od njih, verovatno i ključni, je pitanje njenog funkcionisanja.
Hoće li EU ostati, kao do sada, savez nezavisnih država ili će krenuti putem čvršćeg povezivanja, kroz proces formiranja jedinstvene spoljne politike i oružanih snaga.
Odluka koja po tom pitanju bude donesena u mnogome će odrediti i evropsku perspektivu Zapadnog Balkana.
EU će krenuti u jednom od dva moguća pravca.
Ukoliko zaključe da im je stepen postignutog jedinstva dovoljan, zemlje EU će sasvim izvesno krenuti putem unutrašnjeg prestrukturiranja, po principu francuskog predsednika Emanuela Makrona „Evropa u tri brzine“. Zapadni Balkan bi u tom slučaju ostao na rubu Evrope sa Rusijom i Turskom, bez jasne perspektive kada bi mogao preći u drugu, a kamoli prvu brzinu.
Rešenje, postignuto na taj način, moglo bi se smatrati samo trenutnim, ali ne i konačnim. Svakako, da narodi u ovom delu Evrope ne bi bili prezadovoljni takvom solucijom, ali bi bar znali na čemu su.
Druga opcija je da EU krene putem federalizacije, što bi je učinilo operativnijom i otvorenijom za snaženje sopstvenog uticaja širom sveta, a posebno u svom dvorištu, što Zapadni Balkan svakako jeste. Evropska perspektiva Srbije i njenih suseda time bi bila osigurana, a verovatno bi dobila i ubrzanje.
Balkan je meki trbuh Evrope.
Naime, Balkan je „meki trbuh“ Evrope. Svako ko kontroliše taj prostor ima značajan uticaj na samu EU. Ojačana EU prirodno bi težila uspostavljanju kontrole nad svim neuralgičnim tačkama važnim za osiguravanje njene geostrateške pozicije.
Uključivanje Zapadnog Balkana u Uniju, predstavljao bi jedan od najvažnijih koraka ka ostvarenju tog cilja, jer bi se tek tada realizovala puna politička i bezbednosna konsolidacija EU.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Preuzmite android aplikaciju
