Zelena agenda je nešto što će obeležiti XXI vek. Neretko možemo čuti takve ili slične konstrukcije i to ne samo iz usta ekologa i ljudi koji se bave zaštitom životne sredine, već i od istaknutih političkih lidera najmoćnijih zemalja sveta.
Nije to nimalo slučajno. Čovek je svojim činjenjem, posebno u prethodna dva veka, dramatično uticao na prirodu.
Industrijska revolucija uzrokovala je nezajažljivu potražnju za izvorima energije, odnosno fosilnim gorivima, a što je neminovno moralo ostavilo značajne posledice na čovekovu okolinu.
Sem toga, dramatičan porast svetske populacije, do krajnjih granica crpi prirodne resurse.
Sve to zahteva odgovor čovečanstva, pre svega kako bi se prirodni resursi racionalnije trošili, a samim tim, štitila i planeta Zemlja, zajednički dom celokupnog čovečanstva.
U protivnom, ukoliko se i dalje prema prirodi budemo ponašali bahato i osiono, bar kako stručnjaci za klimatske promene tvrde, ljudsku rasu može zadesiti najgori mogući scenario. Potpuni nestanak u kataklizmi epskih razmera, usled kontaminacije životne sredine i prirodnih katastrofa izazvanih klimatskim promenama.
E upravo tu dolazimo do važnog političko – ideološkog momenta, a koji je postao neodvojivi deo zelene agende.
Naime svedoci smo sve jačeg uspona političkih partija koje promovišu Zelenu agendu. Naročito je to postala realnost ekonomski razvijenih zemalja i bogatih društava političkog Zapada. Neretko možemo čuti da je Zelena agenda danas ono što su u prošlom veku bila ljudska prava. Temeljni politički osnov, sa koga su se gradile ideologije na kojima danas mahom počivaju zapadne demokratije.
Naravno, da je pitanje zaštite ljudskih prava neupitno pozitivna kategorija. Ali, isto tako, mnogo puta smo bili svedoci da su se ista ta ljudska prava svodila na puko sredstvo za ostvarivanje različitih političkih interesa.
Na prvom mestu SAD-a i njihovih saveznika. U praksi to je značilo, da ukoliko SAD zaključe da u određenoj zemlji imaju svoje ekonomske ili geopolitičke interese, navodno nepoštovanje ljudskih prava koristiće kao povod za intervencionizam. Na taj način jedno suštinski vrednosno i civilizacijsko pitanje krajnje je banalizovano, odnosno, zloupotrebljeno je u dnevno političke svrhe.
Pošto je narativ o zaštiti ljudskih prava već toliko kompromitovan, da više nema tu snažnu mobilišuću moć u zapadnim društvima, njihovim levo – liberalnim elitama potrebna je nova ideološko – politička agenda za XXI stoleće.
Upravo tu se Zelena agenda savršeno uklapa. Ona ima izuzetan pokretački potencijal, a svakog pojedinca pogađa lično, i to u najdublje emotivne niti, pa čak i onda kada čovek toga možda nije ni svestan.
Naime, strah od smrti spada u najjača osećanja i najdublje strahove svakog pojedinca. Zelena agenda indirektno cilja upravo u tu metu. Informacijama, da su klimatske promene izazvane negativnim delovanjem ljudi, nešto što će zbrisati celokupno čovečanstvo, šalje se izuzetno jaka poruka.
Ukoliko ne podržite Zelenu agendu, nemate budućnost. Ni vi kao pojedinac, a ni vama drage osobe.
Upravo u pomenutoj analogiji, leži izuzetna ideološko – politička snaga Zelene agende. Zato je potpuno jasno da će je lideri velikih sila obilato koristiti u svrhu ostvarenja svojih unutrašnjih i spoljnih političkih planova. Smanjenje emisije štetnih gasova, već sada, postalo je moćno oružje u ograničavanju ekonomskog razvoja pojedinih država.
Na prvom mestu tu se misli na Kinu i Indiju, zemlje sa izuzetnim privrednim rastom, koji iziskuje potrošnju enormne količine energenata. Svako ograničavanje u proizvodnji energije najviše će usporavati upravo ekonomski razvoj tih zemalja, a njihovi oponenti će se tim moćnim oružjem obilato koristiti.
Ekološko pitanje, upravo zato, biće nešto što će u budućnosti možda i presudno uticati na geopolitičke i ideološke globalne tokove.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde:
Preuzmite android aplikaciju.
