Slično kao i na globalnom planu, Korona kriza je nešto u čijoj su se senci tokom 2021. godine odigravali svi značajni politički događaji u regionu.
Nema sumnje da su dva goruća pitanja na Zapadnom Balkanu status Kosova i Metohije i unutrašnjeg uređenja Bosne i Hercegovine. Odnosno, deluje da je 2021. godina bila pripremna, pred možda i odlučujuću 2022. godinu kada govorimo o rešavanju ovih problema.
Kada kažemo „pripremna godina“, tu pre svega mislimo na dolazak novih, starih američkih diplomata u naš region. Predstavnika nove američke administracije, čiji zadatak će biti da budu ključni činioci rešavanju gorućih balkanskih izazova.
Dok je u BiH situacija napeta i sve tri strane, srpska, hrvatska i bošnjačka, teže da se što bolje pozicioniraju pred buduće pregovore, prilike na Kosmetu značajno su drugačije.
Privremene prištinske institucije ne samo da ne žele bilo kakve razgovore već se svojski trude da ih obesmisle. Zato smo bili svedoci da se u BiH preti nasiljem i ratom, ali da je situacija uprkos svemu mirna. Dok na Kosmetu možda nemamo toliko naglašenu ratnu retoriku, ali su incidenti učestali. Napadi na kosmetske Srbe postali su njihova svakodnevnica, a od upotreba vatrenog oružja protiv tamošnjih Srba ne libe se čak ni oni koji bi trebali da brinu o njihovoj bezbednosti.
Kako sad stvari stoje ukoliko SAD i njihovi zapadni partneri budu želeli da istovremeno rešavaju oba otvorena pitanja na Balkanu, trebaće im određene promene na Kosmetu.
Premijer privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti nema nameru da bude deo bilo kakvog dogovora sa Beogradom, a koji ne podrazumeva priznanje kosovske nezavisnosti od strane srpskih zvaničnika. Za Kurtija je to strateško pitanje i on od tog svog stava neće odustati. Zato je možda logično za očekivati da se prvo dogode određene promene na vlasti u Prištini, a tek onda da se stranci ozbiljnije pozabave pitanjem statusa Kosova i Metohije.
Ne treba se zavaravati, SAD i EU su već pripremili teren za promene u Prištini.
Odlaskom u Hag Tačija, Veseljija, a u penziju Ise Mustafe, značajno se izmenila albanska politička scena na Kosovu i Metohiji. Aljbin Kurti više nije jedini istaknuti predstavnik mlađe albanske političke elite, koja ne pripada tim međusobno povezanim korumpiranim i kompromitovanim strukturama OVK.
Zapad je u Aljbinu Kurtiju video nekog ko nije deo tog vladajućeg kosovskog miljea takozvanih „šumskih ljudi“ i samim tim, nekog ko može da KiM reformiše iznutra. Verovatnu su mu zato i tolerisali tu nekooperativnost kada je dijalog između Beograda i Prištine u pitanju.
Međutim, u novim okolnostima kada se na čelu najuticajnih političkih partija kosovskih Albanaca nalaze novi ljudi, mahom mladi i školovani na Zapadu, Kurti više nije nezamenjiv.
Zato, u narednoj godini, možemo očekivati da izborni procesi u BiH i Srbiji budu uvertira za otpočinjanje aktivnijeg pristupa Zapada prema pitanju BiH.
Isto tako, ukoliko Kurti ne pokaže više fleksibilnosti izbori mogu postati realnost i na Kosmetu. Uzmemo li u obzir pad Kurtijevog rejtinga teško je za očekivati da bi nakon novog kruga glasanja sadašnji kosovski premijer opstao na vlasti. Priliku da formiraju vladu u Prištini dobile bi nove snage što bi zapadni centri moći svesrdno podržali.
Naravno, očekivanja od njih ne bi bila ništa manja, nego od Kurtija. Šta više, morali bi da se pokaužu operativnijim i preduzimljivijim od svog prethodnika. I to po svim ključnim pitanjima za njihove zapadne mentore, pa i u dijalogu sa Beogradom.
Na kraju nikako ne smemo zanemariti ni situaciju u Crnoj Gori. Prethodna godina, u toj zemlji, obeležena je političkom nestabilnošću.
Vlada predvođena Zdravkom Krivokapićem u konstantnoj je krizi. Takozvani ekspertski kabinet pokazao se nedoraslim izazovima sa kojim se Crna Gora suočava. Odluka premijera da Demokratski front, kao najjaču političku grupaciju u vladajućoj većini, isključi iz učešća u vladi, pokazala se kao duboko pogrešna. Bez učešća DF u vlasti politička situacija u Crnoj Gori se ne može stabilizovati.
Samim tim, nikog ne treba iznenaditi ukoliko ova 2022. godina bude godina izbora u našem regionu. Odnosno, ukoliko se održavanju redovnih izbora u Srbiji i BiH, priključe i vanredni u Crnoj Gori, kao i južnoj srpskoj pokrajni Kosovu i Metohiji. Očigledno je da ni za ovu godinu na Balkanu ne možemo reći da će biti „dosadna“, a najveći izazov, kao i obično, biće očuvanje regionalnog mira.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde:
Srđan Graovac: Događaji koji su na globalnom planu obeležili 2021. godinu
Preuzmite android aplikaciju.
