Kada rezimiramo najvažnija međunarodna politička dešavanja u 2021. godini moramo naglasiti da su se ona kao i 2020. godine odvijala u senci pandemije virusa Kovid 19.
Upravo zato od te zdravstvene teme svakako treba započeti analizu najvažnijih spoljnopolitičkih događaja u prethodnoj godini.
Korona kriza je tokom 2021. godine prestala da bude primarno zdravstvenog pitanje, jer se sve više govorilo o njenim posledicama na političke i ekonomske prilike u svetu. Da će globalna ekonomska kriza poprimiti šire razmere i da je to nešto što će obeležiti i 2022. godinu sada je i više nego jasno.
Hiljade milijardi dolara i evra koje su SAD i EU, ali i druge zemlje širom sveta, upumpale u svoja tržišta ostavilo je očigledne posledice po makro i mikro ekonomska kretanja.
Rast cena najšire lepeze proizvoda, od prehrambenih do građevinskog materijala, nešto je što predstavlja očiglednu posledicu ekonomske politike vođene na globalnom nivou.
Svakako da se rast cena direktno odražava na egzistenciju građana, a kada na to dodamo hroničan strah od bolesti i zatvaranja, zarad kontrole pandemije, onda nam postaje jasno zašto je Korona virus i dalje geopolitičko pitanje broj jedan u svetu.
Jednostavno rečeno, posledice pandemije su takve da se odražavaju na sve aspekte društva, dok je očuvati stabilnost sopstvene države postao najveći izazov za većinu svetskih vlada.
Naravno, nikako ne smemo zaboraviti ni Avganistan i američko povlačenje iz te države, a koje je uzdrmalo međunarodne geopolitičke odnose. Svakako da je taj proces dugo planiran i da nije došao kao posledica ratnog poraza američkih trupa od Talibana. Međutim, dramatičan način na koji je sve sprovedeno, uz samu činjenicu da SAD za gotovo dvadeset godina svog prisustva u Avganistanu nisu uništile talibanski pokret, značajno je uzdrmao ugled SAD u svetu.
Uprkos pretrpljenom snažnom moralnom udarcu u Avganistanu, novi američki predsednik Džo Bajden tokom junske diplomatske turneje na Starom kontinentu, poslao je poruku da SAD nemaju nameru da se povlače.
Cilj nove američke administracije jeste okupljanje svih demokratskih zemalja u borbi protiv autoritarnih režima. Nije teško pretpostaviti da pod tim pojmom „autoritarnih“ američki predsednik misli na Kinu i Rusiju. Bajden je na taj način jasno izneo buduću američku spoljnopolitičku agendu, čiji cilj će biti suzbijanje uticaja Kine i Rusije širom sveta.
Kina, sa druge strane, produbljuje svoje veze sa Rusijom i sve više pojačava svoju spoljnopolitičku retoriku. Zvanični Peking time jasno stavlja do znanja „jastrebovima u Vašingtonu“ da se neće povlačiti, već će ući u trku za globalnu dominaciju. Samim tim, u prethodnoj godini bili smo svedoci sve jasnijeg pozicioniranja globalnih sila na geopolitičkoj mapi sveta.
Kina i Rusija sa jedne, a NATO predvođen SAD-om sa druge strane. Sada je jasno da će to biti polazne osnove za odmeravanje snaga u novoj 2022. godini.
Pored ove sve očitije podele u globalnim okvirima, na dva moćna politička saveza, još jednu činjenicu iz 2021. godine moramo naglasiti kao posebno važnu, a to je Zelena agenda. Pitanje zaštite životne sredine u ovoj godini je uzdignuto na pijadestal najvažnije globalne teme. Zelena agenda se nameće kao neka vrsta ideologije XXI veka. Naravno, bez namere da potcenimo važnost ove teme, moramo naglasiti da njena afirmacija u 2021. godini ima duboko političke motive.
Ekonomski razvijenije zemlje sveta, okupljene oko SAD, iskoristiće pitanje zaštite životne sredine da pod parolom smanjenja emisije štetnih gasova usporavaju ekonomski rast svojih oponenata.
Kina, Rusija, Indija i mnoge druge države spadaju u one manje razvijene zemlje čija privreda emituje veću količinu štetnih gasova. Samim tim, Zelena agenda i primena odluka sa Konferencije UN o klimatskim promenama iz Glazgovu, direktno će se odraziti na tempo njihovog daljeg razvoja.
Možemo zaključiti da je svet u 2022. godinu ušao jasno geopolitički podeljen i sa novom ideološkom mantrom baziranom na pitanju ekologije i zaštite životne sredine. Izazova će biti na pretek, a Ukrajina će verovatno biti samo prvo mesto gde će velike sile „lomiti koplja“.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde:
Preuzmite android aplikaciju.
