U prethodnom blogu govorili smo o Bajdenovoj poseti Saudijskoj Arabiji sa ciljem da se ta zemlja podstakne da poveća proizvodnju nafte za čak 5 miliona barela dnevno.
Saudijski princ Muhamed bin Salman nije u potpunosti izašao u susret željama američkog predsednika, već je najavio da može povećati proizvodnju do 3 miliona barela dnevno. Naravno da se time otvara pitanje zašto je Salman doneo tu odluku i kakve će biti njene posledice?
Saudijski princ je svestan toga da se svet menja i da Zapad gubi globalnu dominaciju, dok se ekonomski centar sveta polako, ali sigurno seli na Istok. Zato i nije u interesu Saudijske Arabije, bez obzira na dugotrajno savezništvo sa SAD-om, da se konfrontira sa Rusijom zbog planova i interesa „jastrebova u Vašingtonu“.
Takođe, ne treba zanemariti ni tu činjenicu da je neposredno nakon Bajdenovog boravka u Saudijskoj Arabiji, Vladimir Putin boravio u Teheranu.
Ruski predsednik se tom prilikom susreo sa iranskim liderima, ali i turskim predsednikom Erdoganom. Posebno su u tom kontekstu bile zanimljive najave da će Rusija uložiti oko 40 milijardi dolara u unergetske potencijale Irana i da će od te zemlje kupiti borbene dronove.
Svakako da je ta svojevrsna najava izgradnje strateškog partnerstva Moskve i Irana istovremeno i direktno upozorenje saudijskom princu. Šitski Iran je najveći geopolitički suparnik Saudijske Arabije na Bliskom istoku. Ukoliko zvanični Rijad bude sledio SAD, u politici „obuzdavanja“ Rusije, onda će Šiti u tom regionu, uz podršku iz Irana, dobiti i pomoć iz Kremlja.
Uzmemo li u obzir probleme koje Saudijska Arabija ima sa Hutima, šitskom zajednicom u Jemenu, stvari nam postaju jasnije.
Huti su već u više navrata uspevali da raketama i dronovima dejstvuju po naftnim postrojenjima u Saudijskoj Arabiji. Neminovno, to je uzrokovalo zastoj u isporuci saudijske nafte. Možemo samo da zamislimo kakve bi posledice po izvoz nafte iz te zemlje bile, ukoliko bi Huti imali tehničku i vojnu podršku ne samo iz Irana, već i iz Rusije.
Suočen sa pritiscima dugogodišnjih saveznika iz Vašingtona i izazovima koje iransko-rusko partnerstvo nameće njegovoj zemlji, Mohamed bin Salman mora naći odgovarajuću meru u političkim potezima koje vuče. Odluke mu moraju biti taman takve da ne izazovu gnev u Vašingtonu, ali ni odmazdu iz Moskve.
Suštinski, povećanje preoizvodnje nafte do 3 miliona barela dnevno je upravo takav kompromisni potez.
Nije to 5 miliona barela dnevno koliko su SAD tražile, ali nije ni premalo da bi se moglo potcenjivati. Sa druge strane, nije ni dovoljno da se ruskoj ekonomiji zada „smrtonosan udarac“, ali ni toliko malo da se Rusija na to ni ne osvrne.
Čini se da saudijski princ veruje kako je na ovaj način našao kompromisno rešenje i da je izbegao opasnost da se nađe na liniji vatre, bilo koje od dve trenutno međusobno suprotstavljene strane. Odnosno, nada se da „crvene linije“ ni Moskve ni Vašingtona nije prešao. Međutim, da li je ispravno procenio, to trenutno ne možemo znati. Vreme će pokazati ko može biti više zadovoljan njegovim držanjem u ovoj globalnoj krizi i šta će to na kraju doneti Saudijskoj Arabiji.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde:
Srđan Graovac: Diplomatska ofanziva na Bliski istok (prvi deo)
Preuzmite android aplikaciju.
