Petnaesti samit BRIKS-a, održan u Južnoj Africi od 22. do 24 avgusta, nesumnjivo će imati istorijski značaj. Već sad je jasno da će odluke koje su donele zemlje članice (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika), a koje se pre svega tiču proširenja ove organizacije, imati dalekosežne posledice po međunarodne odnose.
Naime, na samitu je doneta odluka o uključenju u BRIKS šest novih država: Egipat, Etiopija, Argentina, Iran, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE). Suštinski, to je prvo proširenje ove organizacije još od 2010. godine kada joj je pristupila Južna Afrika, tako da praktično trinaest godina na tom planu nije ništa značajnije urađeno. Samim tim, na Zapadu se neretko sa podsmehom gledalo na ovaj ekonomsko-politički blok koji je više doživljavan kao debatni klub, nego kao neko ko bi moga biti značajan činilac u međunarodnoj geopolitičkoj areni.
Upravo zato ovo proširinje ima istorijski značaj.
Na prvom mestu zbog veoma osetljivog trenutka u kom se desilo, tokom otvorenog obračuna između zemalja kolektivnog Zapada i Rusije, a što nam nesumnjivo govori da proces uspostavljanja nove globalne geopolitičke arhitekture dobija na ubrzanju.
Nema sumnje da su zemlje koje su pristupile BRIKS-u, kao i one koje čine okosnicu te organizacije, jasno stavile do znanja zemljama političkog Zapada da nemaju nameru da prihvate njihovu hegemoniju. Tačnije, da su svesni stvaranja zapadnog političkog bloka, okupljenog oko SAD-a, Kanade, Australije, Japana, Južne Koreje i njihovih evropskih saveznika i da neće tom sada već uobličenom bezbednosno-politički centru moći prepuste globalno vođstvo.
A zašto bi se i povlačili?
U zemljama BRIKS-a živi više od 40% svetske populacije, oni kontrolišu gotovo polovinu svetskih energenata i proizvodnje hrane, kao što i generišu oko 37% globalnog BDP-a. Takođe, za razliku od zemalja Zapada koje ograđuju svoj geopolitički prostor pokušavajući da odbrane svoju dominantnu poziciju u svetu, BRIKS pokazuje jasnu nameru da se širi. I to na one zemlje koje su u razvoju, koje imaju mladu populaciju i koje će u budućnosti predstavljati središte globalnog razvoja.
Iako je na samitu jasno istaknuto da BRIKS i njegovo jačanje nije usmereno ni protiv koga, što je predstavljalo očiglednu aluziju na SAD, teško da će iko u Vašingtonu to tako i shvatiti.
Sama činjenica da je planirano stvaranje sopstvene finansijske jedinice te organizacije, kao i zajedničkog novčanog fonda za međusobnu pomoć, govori u prilog strateške politike dedolarizacije, koja nikako ne odgovara SAD-u.
Osim toga, ne treba zanemariti važnu činjenicu da je u članstvo BRIKS-a primljen Iran, čime je jasno stavljeno do znanja Vašingtonu da je taj dugogodišnji američki neprijatelj prihvatljiv za ovu organizaciju i da se u procesu njenog proširenja odnos budućih članica prema SAD-u neće uzimati kao ograničavajući faktor. Suštinski, to je posebno važno zbog tvrdnji brojnih analitičara, naročito zapadnih, da u BRIKS-u ima onih koji neće dozvoliti da se ta organizacija pretvori u centar antizapadne politike. Prevashodno tu se aludiralo na Indiju, ali i na Brazil.
Posebno zanimljiv je prijem Saudijske Arabije i UAE, koje su smatrane tradicionalnim američkim saveznicima i za koje se možda i najmanje očekivalo da postanu deo ovog društva.
Međutim, očigledno da je i njima jasno gde je središte globalnog razvoja i da ne žele ostati na njegovoj periferiji. Upravo je tu suština privlačnosti BRIKSA, ta činjenica da u toj organizaciji mnoge države vide budućnost i šansu za ostvarenje sopstvenih interesa.
Upravo zato treba i očekivati nastavak širenja BRIKS-a, možda već na sledećem samitu u Kazanju u Rusiji 2024. godine, ali i njegovo unutrašnje jačanje kroz realizaciju najavljenih ekonomsko-finansijskih planova. Neće to biti nimalo lak proces, teško će se naći kompromisi između različitih interesa sada već ne malog broja zemalja koje čine tu organizaciju. Međutim, to i nije posao koji može da se obavi preko noći. Uostalom toga su zasigurno svesni i lideri zemalja koje učestvuju u procesu izgradnje novog svetskog poretka i koji su BRIKS-u očigledno namenili ulogu oruđa za izgradnju multipolarnog sveta.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde:
Preuzmite android aplikaciju.
